Delo

НАША ВОЈСКА И ЉЕНА ОРГАНИЗАЦИЈЛ 33 законом о устројству војске. Закон о школи не зна и не ппта, нитп му се ставља у дужност да ппта и разбира шта .је п колико чега потребно војсци, а закон о устројству во.јске, који је основица ностојању и уређељу свих безусловно војених установа, не зна и не допушта му се да зна, шта п колико чега може и хоће да му да војена школа. Дух, наравствене и интелектуалне особине војничке масе пронорцијоналне су развитку тих елемената код.њених етарешина. Али ти елементи нису урођени, већ њих треба усадити и одгајпти. А како да се они усаде и одгаје — најнре код позваних да постану старешине, а за тим, нреко овпх, и код потчињене масе — лежи на дужности онпх избраника, који су се прпмили да организују и уреде војску. Држава, приступајући избору системе за устројство своје во.јске, дужна је у исто време да разради и установи н неку систему за снабдевање те војске старешицскнм особљем у мери и броју колико је војсци одиста потребно. Међутим код нас нашло се за могућно н паметпо да се преко нптања о томе пређе ћутке п да га оставе решењу сампх прилика. Војска у својој маси постоји и, у неку руку, и организована је, али организована са старешинским кадром, који се попуњује и обнавља без плана н смишљене системе. Војена школа даје, до душе, сваке годипе неки неодређени број официра, који, као што сви знамо, ии издалека не одговара потреби, али онај недос-татак, који та школа не може да да, поиуњује се простим производством за офицпре нареднпка нз строја војске, а без икакве основпе припреме за то звање. Стога наша војска и нема старешина какви п колнко јој требају. То што она данас има и што се именује „старешина“, то је у већини малн п велики заповедннк, којн по највнше разуме моћ своје власти, а војсцп су, међутпм, потребнп наставницн и пнструкторп. Њих она има врло мален број. Сирема самоукпх појединаца може бити п обилна, може понекада бити јача п од опе коју даје стручна школа, алн то су само реткп примери и може да буде кад самоук има услова за самоучење и кад се зато створе погодне нрилике. У већннн пак случајева, спрема је самоука више-мање једнострана, често не у иравцу у ком треба, крња илн површипа п, што је веома важно, таква се спрема не верма п не цени околнном п услед тога пе улпва ни самоме самоуку веру у своју способност н своје знање стечепо тим путем. Затнм, број таквих самоукајако Дело, кн,. 34. 3