Delo

34 Д Е Л 0 се колеба, те се с тога на њих не може и не сме да рачуна. Кад пе требају њих може бптп н сувнше, а онда, кад су н они нужни, њих може и сасвим не бити или, ако их и буде, то ће битп, као н прн свакој другој форсираној тражњи, елемент внше штетан но корнстаи. Зна се из пскуства, да се у приликама нагле тражње нудп понајвпше елемент који је друштву непотребан и који је, обично, пропао и матерпјално и морално. Не треба крити, нити се сакрити може факт, да у данашњем официрском кадру има много њих који немају апсолутно ннкакве спреме за звање стареппше, а још впше таквих, чија је спрема сумњива или очпгледно врло слаба. Узрок томе лежн, пре свега, у нашој војеној системи, чији су захтеви п сувише великп за наше материјално п духовно слабе прилике, а затим у томе, што начин попуњавања војске старешинама 'нема, као што смо већ казали, никаквог законом утврђеног плана и готово никакве сталне основе. Заосталости прппомаже, уосталом, знатно и та околност, што се никад ништа није предузимало нпти нредузима, да се контннгент старешина доцније бар колико толико дотера за свој задатак и да му се ма којим путем иомогне да развије своју слабу пнтелектуалну снагу и да се снабде оним знањем, које га и у стварн старешпном чини. Знањем муштровати се и читањем службених и екзерцирнпх правпла умствене способности не одмичу нн за корак наиред, већ, напротив, прптупљују се ако се, уз то, не даје мозгу и друге хране. Стога док се комплектовање старешинама не ностави на рационалну подлогу, наша ће војска увек оскудеватп у старешинама н бројем п квалитетом, п она ће остати као што ју је свету представпо пре 12 гадина нознати нам Енглез — војска не само гола, боса и ио изгледу карикатурна, него п војска у истнни снаопаким појмовима о дпсциплини, војска необразована п нензвежбана за свој посао. Остављајући на страну пнтање о иодофицирском контингенту, чија је спрема иснод сваке крптнке, а распуштеност изнад сваке вероватности, доста је да наведемо овде п саму ту жалосну иојаву, да од 1800 официра, колико се данас броји у активи, једва једна иоловнна да се може признатп као потпуно спремна п употребљива за службу у строју. Од друге ноловине већп део нросто је обичан војенн чиновник, који је одавно п сасвим престао пптересоватп се чистим војеним делом, а онај други, мањи део, никада, може се рећи, није нп за шта бно, иа је за ни за шта п данас. Из њега