Delo

Б Е Л Е Ш К Е 431 Научни радови Срба на страним језицима. - У АШ 4е1 Сопкгевбо 1п1егпа2шпа1е |П 8сГепхе 81опсће, у II св, (81ог1а АпИса е РПо1о§1а С1аз81са), 1905 изишла су два предавања, која је Н. Вулић држао иа интернационалпом Конгресу за Историјске Науке у Риму 1903 год., нод пасловом: 1) Сп' јзспхјопе Котапа <П Китапоуо и 2) СоШгЉиН а11а 8101та <1е11е §иегга сП ОНалто 1п ЈШпа пе1 35—33 е Пе11а сагпрацпа <Н ТИгегЈо пе1 15 а. С. (стр. 81—97). Извештај Опсерваторије Велике Школе и њених метеоролошких стација од 1890—903 год. од ироф. Милана Недел.ковнћа, дпректора Опсерваторије. Писац јс овоме дслу, ка<> наш једипн стручап метеоролог н човск, којп је први основао метеоролошку мрежу у Краљевини Србији, ианео у краткпм потезима, истнпа врло конфузпим стплом, нсториски развитак београдске метеоролошке цептрале. Из поменутог ее делајасно могу впдетп све тешкоће, кроз које је у историском развигку нролазила ова корисна научна установа, борећп се вечнто са врло слабим матаријалним изворима, а при томе често цута занемаривана н бацана у назад од надлежних мпннсгара из чието личних и партнских нерасположења ирема њеном директору. При свему томе налазимо факта у другом делу ове књиге — нрилознма која нам сведоче да наша опсервагорија заузима доста завндан положај у колу сличних устапова културне Евроде. У нрилогу IV изнета су ласкава мпшљења о научној внсннп наше метеоролошке мреже, која су инсмима изразилн нризнатн научари днректору опсерваторије, када је овај иочео штамиатн месечнн билетеп п слатп га у за.мепу свима чувеннјнм метеоролошкпм централама Квропе н С. Амернке. Из прнлога 111 впдимо статистичке податке о броју и врстама стаиица, за посматрање метеоролошких елемената, распоређених по свпма крајевима Србије, и желели бпсмо да се њихов број п квалптет повећа. са рационалпом применом метеоролошких дата на пољу агрпкултуре, хпдротехнике и трговпне. Поред свпх добрих страпа овога извештаја има једна тугалшва мана. која му много одузима објектнвноетн. Мппн нам се да је г. Недељковић требао мање уноспти себе у поменути пзвештај; само мало мање оно: ,.ја п моја оисерваторпја14 нли „занало човеку око за бесплатан стан и лепу башту". Пстпна је. да је живот онсерваторп.је од ностанка па до данае' био тесно скопчан за рад г. Недељковића, али ипак ннкако не може бнтп места у оваком раду такој нолемпцн. кад ,је за то .јавпа журналнстпка. ЧИТУЉА Божа Киежевић. Унук Кпеза Пве од Семберпје, човекуиупом смнслу те речи, ко.јн је п по добри.м особнпама п по спремн н по енергијп и по карактеру п по делима, ко.ја је носле себе оставпо. бпо тако редак у друштву п времену, у ко.је је жпвео, сахрањен је 19. фебруара, у четрдесет трећо.ј годппи свога живота. П заиста то беше једпнствен човек у Србијп. крјн .је тако много вредео н урадпо а за све то бпо нпчпм нвнаграђеп. Пнсац „Принцпиа Исторпје“, ко.ји су пзашлп у две велпке књпге под V насловом: „Ред у псторн.јн" н „Ироиорци.ја у нсторп.јп". знаменнтпх н орпгпналннх ,Мпслп.“ савеснн преводплац Беклове „Псторп.је цнвплнзацнје у Кнглеској". Карлајлових есеја „О Херо.јима" н Штерповпх теза „<> Соцн.јалпзму" (пзашло у „Соцнјалпстнчко.ј Бпблиотецп" Драгпше Лапчевпћа), бно је човек. којн.је своје на.ј-