Delo

432 Д Е Л 0 Г.оље време провео у загушл.пвој и ■10ПОТОНОЈ атмос(Ј)ери Србијпнпх палапака. Божа Кнежеви11 беше дубок мпслплац, каквих код нас готово впше н пема. са доста метафизичких спекулација, које су поглавито учпниле да круг његовпх читалада буде тако малп. II ако је у.мро у најбољем добу, када је требао п могао пајвпше радптп, он пеће бпти увршћеп у ред оппх многројпих Срба „што много обећавају“ јер је оп и од жпвота и од смртп уграбпо колпко се пајвише може. Миливој Шрепел.'— Фебруара месеца у.мро је један од значајних раднпка па хрватској књпжевностп, којп је п нас задужпо радећп па нашој далматпнској књижевности (о „Скупу“ Марпна Држнћа п Гундулићевпм „Сузама сппа разметнога). Највећп његов значај је несумњпво у томе што је хрватску публику упознао са пајзначајнијпм делпма пз странпх лнтература, преводвћп поред класика (Хорацпја п Апулеја) још и Толстоја, Тургењева, Шчердпиа, Дапплевског, Додеа, Херцепа и др. У таквоме свом раду он је п постао прпсталпца повога правца у књпжевпостп, коју је струју до смртп истпцао и потпомагао. А свпма пама је добро позпато шта зпачп бптн напредан човек у Хрватској, која дапас стење у оковима рпмскога и бечкога клерикализма, који прети да овај ирости и затуцани иарод сасвим упропастп. У последње време Шрепел је покрепуо, у издању Југословенске Академпје, „Грађу за иовјест књпжевпости хрватске", од које .је издао до смрти три књпге. Жил Верн. — Пре кратког времена иремпиуо је зпамеппти францускп и у целоме свету добро позпати прпповедач романтпчних п фаптастпчнпх прииоведака — Жил Верн. Мало нас је, којп у младостп и првом времепу читања нисмо по чптаве ноћп проводпли у певероватппм ситуацијама п добро пзмишљеппм крајевпма земље (и океана), која нам је тако уметничкн и тако пластпчно пзпоспо овај, младим данпма мплп, ппсац. Сва његова дела, која износе више од сто књига, преведепа су готово на све европске језпке. Ромаптпзам Жила Верна, ако се он и сме тако пазватп, у основи се разликује од онога болесног п опасног роматизма писаца „впших и отменпх кругова". Жил Верп је пратио све пауке и на њиховоме темељу правио је он и чаробне лађе п џпповске тоиове п златне пределе, те онда ппје никакво чудо што је баш он (ппсац фаптастпчнпх прпповедака) изазвао велнко пнтересовање, па чак п тежњу, за изучавање пајразлпчппјпх наука. За њега се може с пуним правом рећи да је бпо као некп пророк свих опих колосалпих успеха што су пх пауке у ирошломе веку постпгле и што ће пх тек постпћн. У томе баш и лежп велпчпна његова, а то зпачи мпого, врло много. Власник и уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситијс ОбрадовиК — Штамиарија Аце М. Станојевића (Маћедонска улица бр. 40)