Delo

НА БОЖЈИ ПУТ 53 кладне Везирке Тановића; на, како је и сам био момак на наму а и добар сојевић, то се накањивао неколика пута да иде у Корита и да загледа ту чувену дилберку. Сад му пак Лекино признање ускорп намјеру. Једнога дана, кришом од свакога а за пајвише од Леке, обре се Зеинил на зенђил-хоџаку коритскога диздара Џафера Тановића, чија му се шћер Везирка допаде као на гори сунце — да је кабил рећи; а сјутра-дан већ пуче глас, као топ, по Гацку: дајеЗеинил Крвавац испросио Везирку Тановића. При просидби се, наравно, по пакаламљеном т^рском хадету, није питало за ђевојачку вољу; ту је мјеродаван пристанак родитеља, браће и својати — а сврби неког изнад репа: ко кога волн и желн! Лека кад чу тај хабер, би му као да га ко врхом од ножа забоде посред срца жива; нрипаса оружје тај час, зграбп шпшану, па сиучи с те исте стопе те у Корита: неће ли како-год виђети Везирке и чинити што му се намахне. Лапдао је и вртоглавао по коритским рупчинама као суманут, шуњао се до ублова и самих градских зидова, звијукао и разне првашње знакове давао, алн ни Везпрке нити од ње гласа. Умало га тај покушај и главе не стаде. Зеинил је том приликом наштукнуо Џаферу о Лекнну мбтању око Везирке и њеној наклоности к Влаху; и, по његову захтјеву п ђувегли-зетовској жељи, Тановићн су тај-чае евоју немириу одиву што се јаче могло привезали за харемскн жежељ, бадро је стражарећи с устострученом пажњом од најмањег до највишег им чељадета у кући. Везиркина браћа и рођацн иаћулише уши н стадоше, као тобош у лов, обнлазитн сваког дана око града с керовима, пе би ли ђе нагазилп на Леку да се нривлачи и облнјеће око несуђенице. II ппјесу се дуго морнли. Ннјесу прошла ин три даиа од Везнркнна прстеновања, а њенн буразери иабасаше на Леку у шкрпповпма једне странчнне спрема Града, па га отискоше, баш као хртовп курјака с логе, — ха поћер’-ноћер', ха погон-погон, све с пушке на пушку, да јаднп ђаур ашиклија једва жнв а сав избуцан, нзгребан п задихап предрпје и нзнесе главу у хајдучкп Троглав. Одатле се турска ноточ, бојећи се ускочке засједе кроз троглавске густе и вратоломне халуге, врати назад, а , 1еку оставп нека га носи белај куд му драго, надајући се да ће пм ускоро пасти шака па како било.