Delo

Д Е Л 0 •> Везла му је бошче, н еваког му састанка давала на дар по бошчалук. Наговарала гаједа бјеже с главом по свпјету, само да су увијек заједно; обећавала му је да ће у таком случају покупитн све благо нз очиних рнзница и украсти ћаћину сабљу и обје срмајлп леденице и братпнски ханџар и џефердар па љему дати; и љубила га је страсно и ножудно, како то само успаљена була пз источњачкога харема може и уми.је. II Лека је волио Везирку внше од свега на свијету. Нат мншљао је да умакне с њом па куд било. Али, како је бпо невјешт, како му се цио свијет састојао само у Гацку, како су му се Србпја и Црна Гора чпњеле чак преко свијета по даљннн п савременом појимању, и како није имао нпкога пскуснијега да му се повјери, то му 1е и пролазило и одмицало вријеме нз дана у дан у томах. Најзад се ријеши да сачека какву црногорску или херцеговачку чету ђе по Сомини или Троглаву, цијелу ствар разложи харамбаши н преда му се на тешки божји аманет, те да узме Везирку н с њом бјежи иод хајдучким окриљем у Црпу Гору, па што им да Бог и срећа јуначка. Међутим се био страшно промпјенио; никад не бп рекао, да је ово онај први Лека. Постао момак ћутљив н замишљен, према свему немарап, па и према друштву и — крађн. Како н зашто то, они којп су заљубљени или који су то већ искусили могу појмити; али једном Зеинилу Крвавцу никако то није могло доћи у главу: шта му то би с кардашем на једанпут. Више га је нута запиткивао шта му је, а једном се баш и патресао балијски: да му мора казати што се наброћно. Ту Леку изједе срамота, те му искрено, као вјерном другу, признаде у чему је ствар; каза му за своју љубав са Везирком, ама у ноиршним потезима; наравно, и не могући и не хотећи му оцртавати све чега се од ње достојао. Као да га ко боцну пињелом међу ребра, Зенннл се лецну на ту исповијест Лекину; у ушима му зазуја и од саме помпслн: да је једна мусломанка могла поклонити своју љубав једпом пексином ђаурину — иа срамоту паћи дина н турскога хрза. Па још онака була, као што је Везирка! Ако му је и бно друг, Зеинил исколачи очи на Леку и иопријечи га ногледом који ннје за нреноруку. Ппакнерече ништа, по, немајућн куд-камо, прежвака и ту гуку најновијег искуства. Зао глас, добро дјело и женска се љепота убрзо рашчује. II Зеннил се, као и свн његови врсници, наслушао хвала прп-