Delo

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 73 себи, на разним местима, изузетан положај. Као шеф кабинета на Орсејском Кеу, министар у Штутгарту пре рата од 1870., касније комесар у немачком главном стану у Нансију, по том сенатор и носланик у Берлину, он је свуда вршио неоспорни утицај. Укроћивао је своје болове непрекидним радом и пеустрашивошћу своје душе. Тај стоичар који се увек борпо узео је знатна учешћа у образовању Кабинета у коме .је седео г. Вадиигтон; мудро ј.е руковао нашим посланством; бпо је н један од најживљих учесника у преговорима на Конгресу. У тој периоди, ја сам живео у његовој близини, и са узбуђењем сећам се борбе његове воље са неумољивом болешћу. За време читавпх дана гладовања, после ноћи без сна, држао се на ногама прпсуствовао службеним свечаностима, пренирао се у седницн и по кулоарима, колико чврсто толико н разборито. Његови другови ценили су његову младу зрелост и тачност његове трезвене дијалектике, а у исто време били су п ганути његовом храброшћу. Увек на својем месту, он би их могао и обманути о стању свога здравља, да се упутрашња пустом није одавала његовим бледим п ислабелим лицем; али су ногађалн његове тужне часове, те је увек био окружен симпатијама пунпм поштовања. Морао је још неколпко година живети тим радним и драматским животом; видео сам га, мало нре његове смрти: тело му је било побеђено, али не и храброст: његов карактер, његова мисао и његово срце не беху попустили. Трећи наш пуномоћник, г. Деснре (Певрге/.), већ дванаест година директор политичких послова, давао је француској мисији драгоцену сурадњу својега великог знања. Својим дугпм службовањем, својпм искуством у свпм тешкоћама у основи н у нојединостпма, окретношћу свога пера н својег говора, тај бенедиктпнац у дипломатпји имао је своје обележено место у Конгресу. Он је у њему био једаи од најмарљивијнх помоћппка, и, кад је ваљало у кратко скупнтн резултате већања, он је бно главпи редактор нарочите комисије: предлог којп је он спремно ностао је, са врло малим изменама, службенп текст Берлинскога уговора. Кабинет у Квириналу беше акредитовао само два представника: грофа Кортпја, министра спољних послова, н грофа Лонеа, свога посланика у Немачкој. Овај, као мудар, научен н пријатан човек, врло марљив, алн нешто бојажљив, претрпавао је сувиншом уздржљивошћу н прећуткнвањем своје опшпрне