Delo

74 Д Е Л 0 беседе, п гроф Кортп привукао је својој личносЊ ауторптет мнсије. Тај дииломата, изванредно духовпт, познавао је из основа свој занат. На многобројним положајима, он је чннио част лекцијама свога негдашњог шефа, г. Кавура. Спољашност му није ишла у прилог: имао је мале, оштре очн н пљоснат нос: али отменост његових манира, његово срдачно понашање, а нарочито жива машта, оригиналност његова оштра н поучна разговора, даваху маха да се заборави његова чудна образина. У седници никако нпје беседио, јер није бпо говорник, али је износио кад треба своје практичне, мудре папомене, изнесене у убедљпвој форми. У интимним круговнма развијао је слободније, са извесном нпансом заједљпвостн, своје увек тачне и фине рефлексије. Ништа није измицало његову оштру погледу: он је имао и о једнпма и о другима изразну и умесну реч, и карактернсао је случајеве и основу ствари јасно, без у напред смишљене одлуке и без илузије. Сматрали су га као врло увиђавна п добра саветника, и ако је својој титули првога представннка Италије имао да захвали за један део тога кредита, ипак се одмах, својом личном вредношћу, истакао на видно место, као човек који говори о ономе што зна, кога увек слушају са заДОВОЉСТВОМ II КОрИШћу. Порта нпје била срећнау избору својнх пуномоћника. Место да је повернла одбрану своје стварп Отоманима велике вредностп, оиа је беше поверила агентима другога реда и који, уз то, из разних разлога, не могаху добитн утнцаја на Конгресу. Један, Каратеодори, шеф мисије, био је Грк по пореклу и вери; други, Мехмед Алија, ио пореклу Прус и ренегат; трећи, Садулах, без нкаква значаја. У томе је био, и то смо сви знали, некакав чудан рачу.н турске психологнје: у Цариграду су осећали најживљу одвратпост да компромитују какву велику личност Пслама у преговору који би, ма да је ублажавао тачке уговора у Сан-Стефаиу, освештао још једном, дирање у области п суверенство Султана. Волели су дакле оставити одговорност каквом рајетнну, ласкајући себп да ће хришћанскн Дворови узетп то нанменовање као акт снисходљивости. Еле, нншта није било даље од њихове мисли. Знали су они да је хришћаннн у Стамболу увек имао само сублатерни положај, н да је стварна управа пословима припадала само мусломанима. Каратеодори, коме за цело нико нцје оспоравао високу ннтелнгенцнју, симпатична карактера, врло широких знања и заслуга као дипломата