Delo

МОРАВКА 37 Родољуб (радосно). Па пољуби, Јело! (Заг рли је ц иољубп а и опа њега). Јелица (метне руку па прси). Баш је ТО лепо! . . . (Тргее се). Али, морам ићи, морам се журити. Обишла сам нашу њивицу, а сад морам похитати кући. Нана ће се брннути што сам се толико задржала. Она се увек брине за мене, чим се мало дуже задржим. (Смешећи се). Страх је да се из чамца не преврнем и не утопим у Мораву. Родољуб. Сад ћеш, Јело. Ниси се дуго задржала. Стићн ћеш. Јелнца. Морам, морам. Нана ће се много брннути. <пође). Родољуб (брзо). Стани, Јело! (Загрли је). Спреми се после, и дођи с наном у коло. Ти знаш да ће и данас, као и сваке недел.е, бити коло код школе. Кажи нани све. Мој ће отац сигурно доћи! (Пољуби је). Хоћеш ли? Јелица (отимајући се). ?Оћу!... Доћи ћемо!.. . Збогом! ... (Пође десно). Родољуб (Потрчи за њом). Још једанпут, Јело! (Загрлп ,је и пољуби). Дођи! Јелица. Збогом! (Оде). X Родољуб, па Јелица (на чамцу) . ЈРодољуб. Збогом. Јело!... (Сам). Мило девојче! Остала.је снроче, без оца, још у колевци, имајка, стротпца, одгајнла ју је као мало воде на длану. Отац јој је пао на Шуматовцу за веру и слободу Србинову. Јунаштво оца њеног и данас се прича но селу. Томејепрви пут и ириближило овоме анђелку. Кад сам вндео да је чиста и невина као росни цветак, ја сам је заволео!... II ако је проста и сирота! Млада је, душа је љена као учињен восак, од ње човек може начинпти шта хоћ... (Замнсли се). Јелица (иојављује се на чамцу с десна и плови на лево, певајући: „Морава је нлаховита! Синоћ момка занијела, А јутрос га на брег баца!...“ Родољуб (впче). Збогом, Јело! (Маше шешпром). Збогом, дођн! Јелица (счамца маше марамом). Збогом! Доћи ћу! (Зађе лево).