Delo

84 Д Е Л 0 Родољуб. Ала сам весео! Ала сам срећан!... Ах, камо моја виолина.'! (Оде брзо у школу и за мало па се чује свирање). XI Панта. Родољуб Ианта (изн1)е пз школе са стаклетом у руцп). Нуто де! Вратио се мој господин, славе мп. Ено га опет свира! (Гледа око себе). Госта нам још нема, а уредио сам вала, ручак могао би га и сам владика поручати, а да се не застидим. Совру сам поставио п све уредно, још само да тркнем до дућана, да узмем у ово срче мало снрћета за чорбу, па онда, вала, може слободно доћи. (Ослушкује свирања). Ала свира, чаканац му љегов! Штета кажем вам, што није Циганпн! (Оде брзо лево). Родољуб (престане свиратп п впче пзнутра) Панто, Панто! (изиђе с вполипом у руцп). Нема га!... А нема ни мога бабе! (Загледау сат). Већ три сата прошло. Да ли ће доћи? Требао сам ићи на станицу!... Што ли се задржео?... Али, доћи ће!... Тако важан чин у моме животу, па да роднтељ не учествује! Не, не, то ннје могуће... Воз је морао одавно проћи, и ако је њиме дошао, до сада би био ту. (Хода). Па ипак, морао је доћи! Знам ја мога бабу. Он то једва чека. Сам ме је толико терао и толико иута говорио чим сам свршно школу, да се женим. Жени се — вели ми — синко, стар сам па могу умрети, а рад сам да и то доживим. (Гледа у страну). Гле Панте, како се задувао. Шта је Панто, што трчиш? Панта (појави се задуван). До шо, гост дош'о, твој отац, ево га нде, а ја потрча' да ти јавим. Родољуб (радосно). Где је Панто! Где си га видео? Панта. Ето га иде! Био у дућану код газда Жнвоте! (Оде у школу). Родол.уб (гледа у страну). Јесте, ево га! Како је постарио, како је обелео! (Потрчи у сусрет). Бабо!... XII Родољуб. Јовица Јокица (дође с лева). Сине МОЈ! (Загрле се и пољубе). Стан де море, станп! Одмакнн де се мало, да те љуцкп видим! (Родољуб