Delo

МОРАВКА 93 Јовнца (седајући). Јовпца: Митар. Велим ти, Јовица: красан нам је господин. Ваљан је к’о девојка!... Учи нам децу, већ како само може бити!... Онај МОЈ мали, мезимац, воицни (покаже руком за метар од зем.ве) к’о завезак, иде у школу, и нећеш ми веровати, прочпта ми сваку наредбу... .Товица. Е, ТО МИ је мило! (Гледа у момке и девојке, који се дотле међу собом разговарају мпмиком). А ШТО, ВИ ДвЦО, не нграте/ Митар. Кажи де, Ганцо, једну, кажи! Нека младеж мало поигра. Ганцо. Оћемо, МОЛИМО! (Свирачн свирају коло. Ови момци п девојке хватају се н игрују. Попграју мало на позорнпцп, иа коловођа води коло са сцене. Јовица. Допада ми се ваша младеж. Види се здрава, ваљана и отресита. Митар. 'Вала нека је Богу, имамо добре чељади. Онај коловођа, видиш, то ми је рођени синовац. .Товица. Впди се кршан младић! XVIII Пређашњи. Живота. Мага. ДаФина Живота (пграчпма у страну) Тако, тако братац мој слатки! Их, што ли нисам мало млађи и лакши, да видиш што је нгра!... Како си кмете? Здраво ли си? Добро ли си, а? (Јовпцп) Како си ти нрико? (Рук.ује се). Мага. Како сте? Шта радите? Благујете ли, благујете. (Рукује се). ДаФИна. Како сте! (Љубп их у руке). Док се ово вршп коло одлази са сцене. Јовнца, Седи пријатељу! Седн пријо! Сад ће и Родољуб, оде да донесе вина. Мага. Нека, фала прнјатељу, до сад смо седели. (Седа). Жнвота (седајућп, Митру) 1 и и не знаш. Ово ми је прпјатељ. Дајем моју Дафину, моју једпницу за госпон учнтеља. Митар. Та није ваљад ? Е, нек је срећно! Нек је срећно да Бог да!