Delo

90 Д Е Л 0 — Јер смрт, то је на пример нешто с чим се човек може измирити, п иа њу се нигда нисам срдио. Али нашто муке, то човек просто не може да схватп. Нпко не учинн ништа против те примедбе, те Швпрски отресе пепео са цнгаре и рече: — Но на страну с тим. По обеду и при црној кахви може се наћи и важнија тема за разговор. — Иричајте нам о Завиловском, господине, о њему — повпка г-ђа Бигјелова. — Завиловскп ми се допада. У свему што он ради и говори видиш лавовску шапу... у опште нека необична организацнја — веома бурна. За оно неколико дана што сам био у летњиковцу познали смо се мало више и спријатељили. Не можете, господо, замислити: како га Основски волп. Са њим сам, с Основским, говорио отворено: да се бојим е такав човек не може бити срећан с оним госпођнцама. — Ама зашто, господине — упита госпођа Марина. — Тешко је то тако јасно изнети кад човек нема фактпчких доказа. Али се то осећа. Зашто?... Зато што су оне по природн несталне. Видпте, госпођо, све впше аспирације, које су храна животу Завпловскога, за њих су само украс, као венчић на хаљини... То се облачи само за. госте, а сваки дан се хода у „шлафроку“ — а то је већ огромна разлпка. Бојнм се да оне, уместо да се вину с њим орловскнм летом, не навале на њега да тапка за њима као плашљпва гуска, и да оно чега у њнма има велпкога не потроше оне на ситно поткусуривање у својим свакодпевннм издацима. А у њему има нечега! Не држим да бп морала наступити каква катастрофа, јер немам права да речем е у њих нема оне обичне, ситничарске честитостн, али може не имати среће. Само ћу вам толнко рећи: сви вн познајете Завиловскога и знате да је то човек веома наиван, а нрн том, како ја мислим, претерано н искључиво воли госнођицу Кастели. Он улаже у ту љубав целу своју душу, а оиа... једаи делић... јел’те!... а остатак би хтела да сачува за друштвене односе, за тоалету, на походе, на луксус, на „фајв о клок“, на „лон-теннс“ са госиодипом Каповским, једном речи па онај млин, у којем се жпвот дроби на комадиће... — Може бити да се то баш не слаже са госпођнцом Кастели, а ако тако буде, у толнко лепше за Завиловскога, ако сте вп у онште тачпо рекли — рече Бпгјел.