Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 91 — Не, то пре свега није лепо; господин просто мрзи женскиње — рече г-ђа Бигјелова. — Ја да мрзим женскиње! — повпка Швирски, а обе руке подиже к небу. — Па зар ви не опажате, како од госпођнце Кастели правите обичну ћурчнцу. — Ја сам њој, госпођо, давао само лекције из сликања, али се нисам бавпо њеним васпитавањем. Слушајући све то госпођа Марина попрети господину Швирском и рече: — Баш је право чудо да тако добар човек има тако опак језик. — У том је сушта истина — одговори Швирски — ја сам то осећам и врло сам често задавао себи питање: да ли самја одиста добар човек? Али држпм да јесам. Јер има људи који оговарају своје ближње само за то што воле да брљају по блату, и то је гадно; има опет таквих који то чини из зависти — и то је тако исто гадно. Букацки је на пример клеветао ради досетке, а ја... ја сам прво човек клеветнвус, а друго човек, а иарочито жена, интересује ме мање више, него све друго, и најзад ружноћа, простаклук п друге ситне таштпне веома ме расрђују. II добро је што је тако. Ја бих волео да све женскиње има крила, а овамо вндп да по неке нмају само репове, те се од самог чуђења станем дерати да се до Бога чује. — А што ви тако не вичете и на људе? — упита госпођа Бигјелова. — Махните их се! Шта се они мене тпчу ? А озбиљио да говоримо и шта би нас људе више ннтересовало него жепе. II госпођа Бигјелова и Марина окупе садјаднога сликара, али се он стаде бранити н наставн: Па ето узмите Полањецкога н госпођнцу Кастели. Он од детнњства на раду, толико брига претурно преко главе, сит се намислио и дао нешто свету, аона? Као тицау крлетцп !... Даду јој шећера, воде, семења, а опа само иште кљуном по својем перју и цвркуће. Зар ннје тако? Мп много радпмо, госпођо ! Цнвилизација, иаука, вештнне, хлеб, све што овај свет одређује, наш је посао. А то је силан труд зацело. 0 том се лако говори, сам на том тешко ради. Да ли је прнродно или право да вас ту на рад не пушта.ју, не знам, н за овај нар ме