Delo

-94 Д Е Л 0 обзира него што им припада, и у толико траже да се више поштују, у колико то мање заслужују, јер им је то потребно да би обмањивале саме себе; а нсто тако заслепљеност деликатност или неозбиљност људи призна им све то што оне жуде, <5ар за неко време. А међутим то баш што ће се неколико дана провести на другом крају града било би као наручена, истина доста груба заповест да се они односи прекину. Вероломство има своје захтеве теврсте, а ро-81ег1ог1, пма и понајвише за то, штонемана овом примера, да је однос, којем је основа вероломство, остао на дуже времена. Алијеовде грубијанство прешло сваку меру и сетва је показала претерано брзо своју жетву. Мало по природи покретљиво мншљење госпође Машкове нпје морало много да се напреже те да дође до закључка да оно што је њу снашло није ништа друго но просто презнрање. У исто је време и Полањецки мнслио: — Како ли сад та мора мене презирати! А обома није ни на ум падало да је то што се код њих обоје дешава само питање времена, у најбољем случају. Али се госпођа Машкова још надала да ће то битн какав неспоразум, какви тренутни гнев, какво раздражење фантазпје, нека увреда којој она не уме дати имена, нешто тако, што може бити мање стално, него што изгледа. Један разговор, једна реч само згодно добачена може све да разјасни. Мислећи да и Полањецкн жели тако нешто реши се да му у том олакша. Кад се сврши чај, она се спремп за полазак, а погледа у Полањецкога и рече: — Сад морам замолити кога од господе да ме отпрати. Полањецки устаде. Његово изнурено и срдито лице као да је говорило госпођи Машковој: „Ако хоћеш праву истину сад ћеш је имати,“ али изнепадно им Бпгјел поквари рачуне рекавши: — Нече је тако лепо, да вас можемо сви отпратити. II тако п би. Плавицки се сматрао за ритера госпође Машкове, пружи јој врло галантно руку, и целим је путем забављао разговором тако да Полањецкн није могао доћи до речи с њом, него тек једва на капији при растанку што рече једно „лаку ноћ.“ Уз то лаку иоћ пшло је н стезање руке, које је бнло ново питање без одговора. Полањецкн је у осталом н рад бно да не