Delo

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 9б мора давати објашњења, могао га је дати само нејасног па п то глупог. Својим прпсуством госпођа Машкова будила је у њему толнко душевне одвратности, колнко и физичке дражи п са оба ова узрока држао је: да ће му она бити н сувише близу, ако остане у дому Бигјеловом. У осталом он је тражио Бучинек и најмио га поглавнто стога, што људи његовог кова морају по самом нагону ма шта предузимати и радити, и ако то није у свезн са њиховнм послом. Али он ни најмање није схватао: да је бежање од неснгурна пута то исто што и повратак на ирави пут или бар води к њему. Сад му се то учинило да је сасвим доцне, и да је то ствар која је једном за свагда пропала. „Утећи — говорио је сам са собом — зато је увек било времена. Сад је то жпвотињски егоизам: кад се осети несигурно у једном легалу, одма бежи у друго.“ Пре је учинио неверу према Марннн, сада нрема госпођи Машковој, бојећи се да му одношај према њој не постане и сувише тешким и он издају врши п сувише глупо и грубо, газећи је ногама. То је само нова подлост, коју себи допушта човек, којн је у очајном његовом стању, убеђен да ће поред свих својих напора опет стрмекнути у понор. На дну тих мисли нпак се крило неизмерно чуђење. Да се то десило ма коме другоме, који живот олако узима, он бн само махнуо руком н држао да му је на путу пасирало нешто забавно. Полањецки је приметио да би нх већина на ствар гледали тако. Али је он нзрадио себи начела, пмао их је, па је пао са њихове висине, п у толико му је рад бно већи. „То што сам ја у себи разрадио, до чега сам сам дошао, није ми била одбрана ни од чега. При тим начелима ломи се врат, као и без њих.“ Дошло је било дотле да већ не може нпкако да појми. Зашто? Из којега узрока? На то питање није умео дати одговора и док је пре посумњао у своје поштење, сад поче сумњати у своју памет, јер виде да ничему крсна имена не може ухватитн. Он се осетп као човек којн је запао у неку духовну пустињу, у којој не уме пичега да нађе, па чак нп нрнвезаностн према жени. Учинило му се да је, погубнвпш све људске особине, изгубио и начип и ираво да њу воли. Још му је чудноватпје бнло кад је видео да му тамо негде на дну душе тиња као пека увреда од њене стране што је он лично пнско пао.