Delo

96 Д Е Л 0 Дотле није бедио ннкога у животу, није могао знати да се човек обично осећа увређен, а камо ли мржња према оном којему се чнни неправда. Дотле се друштво по опроштају са госпођом Машковом стало враћати дома. Марина је ишла поред мужа, али је мислила да се он сад размишља о куповини нмања, а знала је да он кад се таквим пословима бави не воли да га ометају, те није прекидала ћутање. Вече је било топло, те после повратка још остадосмо на пољу. Бигјел стаде задржавати Швирскога да иреноћи шалећи се како такав атлета неће моћи да стане у малу бричку поред онаквога пана Плавицкога. Полањецки је волео да му се при његову овакву духовну стању нађе ту и когод са стране те потпомаже наваљивање Бигјелово. — Останите — рече и он Швпрскому — ја сутра и онако рано идем у град, па ћемо заједно. — Журим се због сликања — рече Швирски. — Сутра би требало да сам рано на послу, а овако се само лењим. — Имаме ли што што ваља за извесно време израдити? — упита Марина. — Не госпођо, али се рука забатаљује. То је такав занат да се не сме никако прекидати. Већ ми толпко дана пропало вукући се те до Припулова, те до вас, а дотле ми се боје суше. Обе се госпође стадоше смејати, што то говорп славни мајстор, који треба да је слободан од бриге да ће заборавити сликати. А Швирски им одговори на то: — Само изгледа то тако: кад човек дође до потиунога савршенства: то му после и остаје. Чудна је то ствар људски органпзам, којему стоји толнко до воље да бпра: или да иде нанред, или да се тргне назад. Не знам да ли је тако по свим струкама, али у вештини није допуштепо рећи: „о сад је добро!“, не сме се стати. Чим ја једну целу седмицу пе слнкам, не само да ми одмах шака није гипка него изгубим и снаге. Руке отупе, то још разумем! Али уз то отупи и чуство вештачко, просто таленат отупи. Држао сам да је тако само у мојем послу, јер у њему техника значи врло много; алп хоћете лн веровати, господо п госнође, да ми је говорио то нсто и онај Сњатински, којп ппше за иозориште. А у књнжевности у чем помаже техника? Ваљда иа том да је човек нема, или бар да се она пе опазп. Па и он је опазио: да се пе може стајати на једном месту него се пде или назад пли нанред према томе да, ли се мање