Delo

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 97 или внше радн. Служба вештини! — то лепо звопи. Али како је то псећа служба, у којој никад мира нп одмора нема! Само напори и страховање! Да ли то није судба свега људскога рода,. или смо само ми тако измучене слпке. Додуше Швирски није никако личио на изнурена човека,. није нп падао у патетичан тон наричући над својим занатом, али у његовим речима било је искреностп, ради које су оне биле такве да човека дарну. Мало после подиже иесницу у вис и претећи њоме месецу што се у тај мах показа над шумом, гповика нешто вееело, а нешто срдито: — Ето она освешта! Једном научила да облетп око земље, на сад за навек зна своју вештину. Да мп је да бар један такав тренутак имам у својем животу. Стаде се смејати госпођа Марина и нехотице подиже очи у правцу Швирскове руке, па рече: — Немоје нарицати, господине Швирски. Није само вештацима недозвољено да застану. А радом на сликама а над самнм собом, све на једно излази, јер треба радити свакога часа, јер бп иначе било зло. — Много треба радитп! — прекиде је с уздахом пан Плавицки. Али Марина наставн говор, тражећи свим силама згодног упоређења, а притом подизаше обрве. — Видите господине Швирски, кад би човек ма и за тренутак рекао у себи: ја сам довољно паметан, доста добар, то не би било ни мудро ни добро. Мени све изгледа као да сви ми пловимо по некој дубокој води, ка некој бољој обали, н чим би ко хтео да одахне те престао махатн рукама то га сопствена тежина сваљује на дно. — Само фразе! — рече наједаред Полањецки. А Марина весела што је нашла тако лепо упоређење, одговори: — Није, Сташо! Жив ми ти, нису то само фразе! — 0 камо да их могу повише таквих слушати — рече живо Швирски. — Госпођа је сасвнм у праву. Али је у суштини и Полањецкн био у дубнпи душе убеђен да Марина има право, и шта више у оној тамнини која је њега била обавила стаде му нешто спјати као светиљка. Па баш је он сам себп п говорио био: доста сам паметан, достадобро и могу да се одморнм. Па он је баш и заборавпо био о непреДело, књ. 35. 7