Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 1е$ ЈМогтез е! 1а Рго1ес1Јоп с!ез СћгеИепз еп Тиг* диЈе. 1673—1904. Игтапз, ћега18, рго1осо1ез, 1га11ез, сар1МаИопз, сопуепИопз, аггапо-етеп!^, по!е8, с1гси1а1ге8, ге§’1етеп1б, 1о1з, тетогапсЈитз, е!с. раг А. 8сћоро1Т‘. Рапн. Р1оп-Хоштћ е! С1е, иигр.-есШ. 1904. 8°. 045. Питање о реФормама у Турској добија свакпм даном све више матернјала за своју историју. Уговори, протоколи, дипломатске ноте, меморандуми и т. д. о овом питању толико су већ многобројни да је и стручњаку врло тегако водити прегледну „евиденцију“ о свему томе. Не малу услугу у том погледу чине познати зборници, као што су Тестин, Габрпјел-Норадунгијан еФендије, Аристархи-беја, Мартенса и т. д., а нарочито званичне публикације, које британска и Француска влада (каткад и друге, н. пр. талијанска и аустроугарска) подносе својим парламентима радп тога да обавесте јавно мнење о своме раду по овом питању. А већ познато је да је оно данас једно међународно питање. На жалост, поменути зборници са својим материјалом заостају већ далеко иза данашњих дапа, а званичне публикације — Жута, Плава и Зелена књига — обично садрже само радњу по једног одређепог, краћег периода, тс тако ономе, који хоће да има потпун преглсд горњег питања, ипак педостаје знатан део битнога материјала за оријептацију. Правим нсторицима ово још и не би било иека велика иеприлика, али дипломате, иублицисте, државпнци и т. д. нису свакада у могућности да се носвете дугим и заморпим архивским студијама те да дођу до материјала, који им у овом погледу може требати. Отуда би се, без сумње, могла сматрати као добит једна публикација, која у наше дане гледа да ову празнину попуни и да