Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфПЈА 129 широј пуб.шди учнни доступном ону масу дипломатских докумената, султанских и других аката, који су везанп за ово тако важво питање о реФормама и заштиту хрпшћана у Турској. Пзгледа да је г. А. Шопоф п сам то имао на уму; бар у предговору своје књиге, чији смо натпис исписали у заглављу овог реФерата, он изреком даје израза тој мисли. На жалост, начин, на који је изведен овај посао, оставља стручњака врло незадовољеног и одаје једну намеру, која је у бптној супротности и сасвим далеко од тога да „учини услугу исторпјској науци“, што писац жели у своме предговору. Шта више, ми се не устежемо да још одмах, у почетку овог приказа, обележимо ову публикацију као ствар, којој је скривени цпљ сасвпм нешто друго, што не само мало или нимало везе пма с правом историјом, већ се може уврстити у ону гомилу шарених брошура о истом иитању, које се пишу да мистиФицирају европско јавно мњење о политичким аспирацијама словенског хришћанског становништва у Турској. Заједнички циљ пак њихов је у том да се ово становништво представи као бугарско п да се аспирације осталих балканских држава у погледу наслеђа „болесног човека“ — осем бугарске државе обележе као илегитимне. Г. Шопоф је спојио питање о реФормама у Турској с питањем о заштити хришћана. То се види већ и по самом натпису његовог дела. Отуда је своју збирку докумената по овим питањима отпочео капитулацијама, закљученпм између Фрапцуске и Порте у Једрену 1673., саопштивши из њих само оне чланове, који се односе на протекцију хрпшћана. Иза овога дошли су уговори Аустрије с Турском у 17. и 18. веку, из којих су такође саопштени само нонеки чланови, затим уговори руско-турски и т. д. Питање о реФормама у ужем смислу започиње документом под бр. 13., у коме је познати султански хатишериФ од 1839. и иза тога иду документи, који се ближе односе на еру танзимата и дипломатску акцију за време нарнског и берлинског конгреса. Најпосле су ту неколики документп новијег доба. Питање о реФормама у Турској стоји, до душе, у тесној вези са питањем о заштити хришћана. И с те стране можда се пе бн могло много замерити писцу што је из велике масе докумената о овом предмету одабрао само неколике, и то оне, који почињу поменутим Француско-турским капитулацијама. Али је за данашње стање овога питања још од много већег значења радња Порте п Европе на унутрашњем преображају отоманске пмперије. А та радња ночиње истина од поменутог ђулхапског хартишериФа, али претежно пада у период после Дело, књ. 35. 9