Delo

130 Д Е Л 0 париског мира и берлинског конгреса. Пз овог периода и има највише материјала за детаљну оријентацију у великом питању о реФормама. У овом ногледу зборник г. ШопоФа има не мало празнина. До душе, аугор истиче и сам да је ову збирку градио првобитно за свој властити рачун, одабирајући за време свог дугог бављења у Турској оно, што је њему требало ради оријентаније по овом предмету. Отуда је ваљда и дошло да и ако су му стајаље на расположењу класичне збирке: Тестина, Норадунгијан-еФендије и т. д., ипак у ову збирку нису унесени документи, који стоје у директној вези с овде објављеним актима, и по којима се једино и може разумети прави смисао целе акције на пољу реФорама. Тако, примера ради, да поменемо да је аутор саоиштио хатихумајун од 18. Фебруара 1856., изоставивши целу дипломатску акцију пре тога, која је била од битног утицаја на тај акат и у којој се налазе сви главнији елементи тога султановог акта. II ако су иза овога документа саопштени неколики акти дипломатски, по којима се може судити о природи и суштини реФорама, извођених после париског мира, ипак је и у томе поступано врло нерационално и несистематски. Тако саопштене су деиеше Горчаковљеве од 12. и 20. маја 1860. год., а изостављене за ствар не мање значајне депеше о мисији Мехмет-Иуприли паше у Босни и т. д., које су биле не мали ослонац у дипломатској кампањи, коју је Русија водила поводом нитања о реФормама. Исто тако аутор је саопшто представку о извршењу хатихумајуна од 1856. и не означивши да је то акат, који је Фуад-паша упутио представницима Порте код страних дворова 1867. и у којем је, наравно, само с похвалне стране говорено о султановом акту. Па кад је већ дошао на идеју да и оваке акте уноси, онда је необјашњиво зашто су изостављепи и другн акти исте природе, н. пр. рапорт великог савета великом везиру од јуна 1864. о уведеним мерама и т. д. и т. д., што јг. такође реФорма на основу хатихумајуна! У овом погледу вреди да поменемо да је у овој публикацији Француски текст и самог хатихумајуна сасвим друкчији него што је то у Тестиној збирци. У тренутку кад иишемо ове врсте није нам при руци збирка Аристархи-беја, али ће но свему судећи овај текст овде бити неки дотеран, модерпизован превод самога аутора, који се нрилично разликује од старије, досада неосумњичене публикаци.је у 'Гесте. Докуменат, који садржи закон о уређењу вилајета, не носи такође у овој збирци годину; осем тога никаква индикација пе означава да је то ранији закон о уређењу дунавског вилајета. А у једној