Delo

ХРИТИКА II БИБЛИОГРАфПЈА 131 оваквој збирци таква напомена била би на своме месту. У непотиуности овога реда треба урачунати изостављање Султановог рескрипта о организацији Наи1е Соиг с!е јизНсе, уведене 1868., па онда закон о Држав. Савету и читаву једну серију закона, који су издавани у периоду танзимата, а имају директног значаја и за положај хришћана и за питање о реФормама. У том погледу пстичемо нарочито законе о организацији мешовитих судова, па онда берате о томе од 1869., 1879. и т. д. Новије доба заступљено је у овом зборнику протоколима двеју цариградских конФеренција (1876. и 1880.), затим текстом сан-стеФанског и берлинског уговора, неколиким другим дипломатским актима, турским уставом и подацима из Жуте и Нлаве књиге од 1895. па до 1905. год. Као што је познато, ово је нова Фаза питања о реФормама у Турској и у њој су се нарочито бугарски агенти трудили да питање о реФормама вежу за политичке аспирације бугарске кнежевине. Аутор је и овде пробрао и објавио само извесне акте, нарочито оне, који иитање о реФормама доводе у везу с радом познатих маћедонских комитета и тако дају целом предмету извесно, шовиннстичко обележје. У том погледу њему је нарочито било стало да у ову публикацију унесе програм комитета за аутономију Маћедоније и Албаннје (докуменат под бр. 74.) и програм маћедонског конгреса, држатог у Софији 1902. (докуменат под бр. 75.), и ако цео свет зна да ови документи за цело ово питање имају само значај незваничних новинарских чланака. Што још лепше илуструје намеру ауторову, то је да кад му се већ учинило потребно да упоси и оваке документе, ииак у целој збирци нема ниједног документа, који би указивао и на дипломатску акцију других балканских држава осем Бугарске. Писац у библиограФији истиче да је имао приступа и у неке дипломатске канцеларије, н. пр. у Софији и Цариграду, па је одиста не мало чудно како није могао доћи н. пр. ни до каквог акта српске владе бар по питању о црквено-школским захтевима наших сународника у европској Турској или у погледу држања Арнаута у Старој Србији. А такви акти, објављени и познати и кроз српску и кроз страну штампу, били би за ствар ако ие од веће а оио бар од толике вредности колике су и меморандуми маћедонског комитета, које је аутор уврстио у своју збирку.... Серију докумената у овој збирци завршују неколики документи о острву Самосу, о Ливану и Криту. Што се овог последњег тиче, аутор је унео само документе, који иду до 1878. год. Међутим дипломатски документи последњих година, н.пр. Жута и Илава Књига, 9*