Delo

132 Д Е Л 0 садрже податке и нз најновије историје овога острва, те .је права загопетка зашто пх писац нпје унео у своју збирку, кад јој је већ дао натпис РеФорме и Протекција хригаћана! То у осталом најбоље приказује тенденцију ове публикације и њену вредност. Онај, ко хоће да дубље уђе у ова питања, мораће ипак и поред ове збирке потражити друге, оригиналне публнкације, које имају бар ту добру страну што су потпуније и без тенденције, Ипак за нас је и ова од неког значаја, јер показује колика је активност наших суседа да на себе сврате пажњу европског јавног мњења. .. Проф. Ал. Станојевић. Г. Баласчев. Неиздати турски документи о српском устанку 1805 и 1813. Прештампано из „Срп. Књиж. Гласнпка“ (књ. XIV.). Београд. Штампарија Св. Николића, 1905. (Цена ?) Страна 32, 8° (С бугарског превео М. М. Ибровац). На завршетку своје критике и прегледа извора за израду историје постанка данашње Србије у књизи „Устанак на Дахије“ (стр. 45.) изнео је Стојан Новаковић један мали план: гата све претходно треба урадити па да се тек онда узмогне приступити раду на овој епоси српске нсторије, коју он обухвата временом од Свиштовског До извршења Једренског мира (1791.—1830.). На име он ставља у налог да се гато пре критички издаду сва акта, документа, архивска грађа и извештаји, који се тичу првог и другог устанка, даље све што има нреписано из руских и париских архива у Д-р В. Богишића и Д-р М. Гавриловића као и да се исцрпу аустријски, пруски, енглески архиви, у којима несумљиво има доста грађе за историјске догађаје, који су се у ово време одиграли. Нада у очи да Новаковић у овоме свом налогу, и ако је на страни 30. ове своје расправе помспуо познату Гашид-бејеву „Историју чудноватих догађаја у Београду и Србији“ (српски превод у Спомепику С. К. Академије XXIII.), не поклања ни мало пажње турским изворима из помепутога пернода балкапске историје уонште и српске па по се. Међу тим књижица Каласчевљева иоказује, или боље опа тек наговештава, од колике су важности и значаја за овај а и друге периоде српске историје извори прве врсте, којн се налазе на турском језнку и помоћу којих