Delo

КРИТИКА II БНБЛИОГРАфИЈА 133 ће тек моћи дубоко п свестрано да се уђе у најразличније и најкомпликованије односе и борбе српских устаника са Турцима. Па не само с те стране, него и што је још значајније, ови султански Фермани (разнога облика и садржаја), везирске и других административних лица и инстанција бурултије, судско-шериатска решења разноврсних процеса као и разни протоколи куповина, продаја и наравнања, документи о подели наследства, разне мере лакалних административних власти, молбене представке становништва, расходне књиге и буџети појединих вилајета, трговински уговори са суседним земљама и њихове примене тек ће бити у стању да нас упознаду са Фактичним друштвеним склопом Отоманске Империје, која је за неколико векова своје некултурне владавине успела само, да у себи самој издпФеренцира оне елементе, који су 1804. год. неминовно морали устати на самоодбрану и ослобођење од државе, којој су тако дуго били потчињени. Јер национални и верски антагонизам између хришћанске раје и мухамеданских господара био је појачан и заоштрен до кулминационе своје тачке, да се тако изразимо, социјалним антагонизмом, који доводи по сукоба робове и господаре исте народности и исте вере, а некмоли кад је све то, као што је овде био случај, у исто време удружено1. Овим хоћемо да кажемо, да тек онда кад се буде створила јасна слика целокуппог система турске владавине и њенпх односа према хришћанима, моћи ће се јасно прозрети и схватити узроци првог српског устанка и сви слични покрети у турској царевини. У овом погледу до сада је најзначајнији покушај Калајев, док су Ранке, Новаковић, да и не помињемо остале пнсце, баш овој најважнијој страни најмање пажње поклањали. Из свега овога јасно излази, колико ми ценимо поменуте турске документе, од којих је само неколико Баласчев унео у ову своју књижицу што их је с турског иревео Г. Д. Ихчев, који се сада бави описивањем турских књига у софијској’ Народној Библиотеци. 1 Најбољу потврду за ово даје народна песма „Почетак буне протпв дахпја“, која каже: Ту кнезовп нису радп кавзи, Нит' су ради Турцп изјелпце, Ал’ је рада спротпња раја, Која глоба даватп не може, Нп трпитп турскога зулума. Вук Караџић: Срп. Нар. Пјесме, књ. IV. стр. 118.