Delo

134 Д Е Л 0 Оваквих докумеиата или теФтера, како сам писац каже, има до 318, разнога обима и са различитим бројем листића. Сви они обухватају време од 1604. до 1850. год. а у Софију су сабрани из месне (т. ј. соФијске) турске библиотеке, као и из видинске а можда и самоковске. Од свих докумената из 1804, 1805 и 1806., који су тако важни за овај део наше нове историје и који би према извесним његовнм наговештајима бацили нову светлост на Портине намере нрема српским устаницима, Баласчев је- изнео само један из 1805. године. „У теФтеру за 1804. г. налазе се,“ вели он, „документи који сведоче да Је турска влада, ма да се чинила да одобрава Србима, хришћанима што су се били подигли против дахија и неких крџалиских вођа, ипак у ствари чинила у Софији припреме за многобројну војску.“ Али и ову бурултију као год и остале документе, који сви у 1804. носе припреман карактер, он не износи у целини, као год и документе из осталих поменутих година, од којих су поред осталих важне две наредбе Портине: једна из новембра 1805., која .је упућена Ибрахим-паши и Саид-МустаФа-паши а у којој се овима наређује да прихвате команду са Мехмед Хесапчием, хазнатаром румелиског валије, над разбијеном војском нишкога ХаФис-паше. Други докуменат из јануара 1806. год. садржи наредбу везиру Саид-МустаФа-паши, да из Босне са старешинама из ново-пазарског округа нападне на Карановац, који је тада од Срба био већ освојен. Прва тајна бурултија (наредба), коју је Баласчев изнео у целини издана је у Цариграду 25. маја 1805. а стигла је у Софију 1. јуна исте годипе. У њој се говори о све већим размерама, које узима српски устанак и о потреби да се што пре угуши. Затим се из ње врло лепо даду увидети расположење, које је устапак изазвао код свих поклопитеља дин-ислама као и сва срества, која против устаника Порта предузима и одобрава. Наредба гласи: „Да се убија, уништава и стреља сваки бунтовник, ма где се такав ухватио, да би се у корену могла упшптити клица устапка. Овај начин поступања, успсшпо извршен, рачунаће се и као освета правоверних мусломана, коју налаже њихова верска дужпост.“ Јер је турска добро увиђала, да ако се устанак оснажи, може се свуда раширити и изазвати „важпе и судбоносне иоследице“ за њен опстанак. Старешипе, које су овом наредбом нанмсповане, биле су: Саид-паша, управитељ дукакинског санџака; Пирањади-Мсхмсд-паша, управитељ чирменског санџака; Ипекли-Дервиш-паша; скопски Али-беј-оглу-Хасап-беј, и за главиог уиравнтеља Малик-паша, коме је дата титула „баш-бог.“ Оваква једна