Delo

146 Д Е Л 0 Тамо, где блиста сунчани сјај Где душа тражп одморни крај. Пламеним лицем сунце додирну Ледених вода пучину мирну, Па онда сијну светлошћу злата Па га нестаде — кроз тајна врата. * Затворише се двернице тајне На небу још трепти вечерњи сјај К'о безнадежног, тешког болника На копно ме враћа мој уздпсај Враћа, ох, враћа у предео — туге трајне. 31. марта 1903. Дубровник Владислав М-ги А. С. ЦУШШ Ја преживех све жеље моје Ја омрзнух све снове своје! У празном ми срцу свега неста, Још само туга ту нађе места. Под бурном ми судбине моћи Цватећи мој венац, ох, свену! Сад живим у тужној самоћп II чекам: хоће л’ ми крај мој доћи? К’о нренеражен од зиме ране Кад ветар духне љут Што још на врху од сухе гране Трепери последњи лнстић жут. Владислав М-ги