Delo

154 Д Е Л 0 ђед на посљетку рекао, да више свиње његове арче, но сва наша кућа! Остала је бабу за то пбка до смрти. Послије је запријетио свијема нашим чељадима, да нико не смије ни завирити у Симовића, нити говорити с њихним чељадима. Жао то свијема нама; али што старији реку, то треба слушати. II одбисмо се једни од другијех као да се нијесмо до тадер ни познавали. Ниједно од нас да се с њиховијема састане ни У пољу или у лугу! Ни ја и Јања се нпјесмо више састајали, али смо се виђали онако издалека. Испрва би се осмјехнули једно на друго, иа и то излпња. Баш тадер негђе ја пођох у школу, а она и даље остаде пастирнца, те се послије мање и виђасмо и поста.јасмо једно другом све некако даљи, онако, како ћу ти рећп... не бјесмо више једно другом обични као прије, зар ђе се не састаЈасмо, ђе не зборасмо, што ли. Али се опет мене чињаше, да ми је све ближа срцу и све ми је милије виђетн, а кад се уријетко ђе стучимо и ие погледамо се лијепо. Не знам нп како дође то, да се једно од другога стидимо! Кад Јања већ мало ојача и поче чуватп говеда, ја сам био за њом махнпт. Све удешавам како ћу се срестн с њом и чим впдим пеку њену баљасту краву, не шћаше ме ни у конопцнма задржати, да не изиђем, да се сусретнемо; а да је бар људскп ногледам, да јој што проговорим, но ништа! Ни она већ не шћаше ни треиавицом мрднути, кад буде према мени, но размини једпо поред другог као поред турског гробовља! Кад моја млађа сестра Вида пође први пут за говедима упути се с Јањом. Бабо је то дознао, па није бранио, јер се бјеше послије толпке године смирио. Мени мило, Боже, што је Вида с Јањом упућена. Што гођ Јања рекне дању, то ми Впда увече прнча. Менн то премило слушати, а иалиш кад је Јања што о мени причала. Једиом ми Вида рече, да ју је Јања молила, да јој из нашег бостаиа понесе коју садионицу јоргована. Отишао сам у бостан, па ушчупао бреме садионица, да га је Вида до Јање једва поннјела. Виду сам замолио, да никоме ово не казује. Прича ми послпје Вида, да је казала Јањи, е сам јој ја садионице послао, а она јој рекла да ми захвалн. Кадмијето Вида рекла бно сам као махннт од радости. Ва неколнко ноћн сам послпје све Јању сањао, а и будан мислим о њој и онако мнслпм о много работа