Delo

ЖИВКОВА ИСПОВИЈЕСТ 15б Јања је са мном у школи имала стричевића Ђорђију, јарамаза највећег што може бити. Не учаше нншта, а већ несташан и злочест, што ни.један му друг. Али опет мени мно, зар кроз Јању, и радо се дружах с њим, а ето — да ти се сам хвалом осрамотим — био сам ђететом ваљаст и могао сам се дружити с најбољи.јема. Кад изиђох из школе и почех радити, сријетао сам се чешће с Јањом у пољу и тако. Она већ не чуваше говеда но овце. Звук чаткара на. њеном угичу, чини ми се, боље сам познавао но глас своје рођене мајке и кад начујем његово звоњење некако ме чудновато мило прође! Ма у каквом послу био, гледам да га оставим и да отрчим Јањи у сусрет; а сад сам још чуднији био, кад сам се с њом сријетао, но прије. Кад јој се примакнем на десет крока, лијепо ми се ноге узму, па се заплијећем, као да хоћу да паднем, а кад будем баш према њој, не знам ђе сам и трпућем као да хоћу да се стропоштам у какву провалију. Не баста ми је погледати као да ме хоће из њеппх очију змија печити. Муку претрпим кад се гођ с њом сусретем, али чим је разминем корим сам себе, што сам такви, и замјећем прилику, да се опет сретемо. Знам да ме једног пролећа мајка много хвалила, да ме уз звијезду прикује, што сам свако вече без поговора водио на ланцу једног нашег житова на торину близу села. Не зна она да ја то чиним зато, што је у то доба Јања туда овце прогонила, па ми је милије срести, налазећи се у каквом послу, но онако, да се видп, да ја баш ради ње излазим. Знаш, менн бјеше тешко да и она зна, да ја баш тако за њом цркајем и да јој се натичем. Оно, да речем, виђело се што је, но сам само тобож заваравао траг. Јања је расла као краставица, а ја, ка сви мушки, назадан. Криво мени то, што се размннујемо, па се кочоперим и чпним се вишн, но што сам. Колпко сам пута, пролазећи кроз нашу озим, а поред Јање, ђе чува овце на утрини, усперао се на прсте, да јој се учиним внши! Била нам је већ по иетнаеста, кад Јању одвојише од оваца н поче да ради у пољу. Јад менп зато, јер се сад не могах с њом српјетати као прије. Све сам се дотле канно, да је присретнем коју вече, кад припозно ћера овце кући, па да се с њом разговорим, да јој кажем, да зна како ми је за њом п да је питам... Клео сам се себи толико пута, да ћу то учнњети, али ннкад не