Delo

•ЈЕЗУЈИТЕ II ЈАНСЕНИСТЕ 207 Уа време Хенриха III. Хеирпха IV, Луја XIII, Луја XIV језујптски колежи ннцаху свуда по Француској, крај све опозицнје од стране университета, и у почетку шеснаестога века они имађаху око 14.000 васпитника у провинцији париској, н више но 1.800 у колежу клермонском. У половннн осамнаестога века. управо пред својпм расулом, ред је имао 22.580 чланова. Ред имађаше 669 колежа и 117 семинара. По последњем се попису рачуна, да ред има 9456 чланова, од којих су три тисуће у Француској, а нешто преко тисуће у Енглеској. Пзвештај о васпитпом систему Дружнне Исусове садржи се поглавнто у четнри књиге. 1. Оригиналне констптуције Пгњата Лојоле са коментарима његова следбеника Лајнеса. 2. „КаПо з1и(1шгат“, који је израдила нарочита комнсија пред очима и под утицајем Аквавивиним. Подељен је на 28 одељака, садржи статуте за провинцијала, за ректора, за префекте науке, за професоре фиших факултета, за префекте нижих наука, за учнтеље нижих разреда и за остале прецепторе и студенте реда. То је наставни програм, у коме се са највећом тачношћу одређује ред п деоба наука, наставнп предмети за сваки разред н дужности свакога професора. Израђивање овога знаменнтог дела отпочето је 1582, али није штампано пре 1599. 3. Г. 1706. изишла је на свет у Франкфурту трећа књига, расправа оца Жуванси-ја (•Јоиуепзу) „Ое гаПопе сћзсепсИ е! НосепсИ та^ЈзПлз зћо1агат пЛепогат41. 4. Са овом је обично спојена расправа Сакини-јева објављена у Риму 1625. „Рагаепевњ ас! таодзИоз зћо1агит т!епогит“. Последње се две могу сматрати као допуна уз „КаНо 81исИогат“, засноване на методима, који су примењивани у клермонском колежу. Ове су четири књиге у тесној међусобној вези, „КаНо ЗНнКогит“ је коментар конституција, последње две су упуства за учнтеље, који га чувају па сваком кораку н управљају у сваком поједином случају. Видимо, да су у Француској, а слично томе и у осталим земљама, колежи Дружине Исусове били подељени на три разреда. 1. Велики колежи са приходом од 20.000 франака и са преко 100 учптеља, у којима се учнло, осим класичких језика и прнродних наука, теологија н нсточни језнци са парочитим обзиром на мисионарство. 2. Средњи колежи са приходом од 16.000 франака и са преко 50 учптеља, у којима се учнли само класичкн језици и филозофија, ова састављена од логпке, морала, метафизике, физике и математике. 3. Мали колежи са приходом од 10.000