Delo, Apr 01, 1905, page 228

•ЈЕЗУЈИТЕ II ЈАНСЕНИСТЕ 207 Уа време Хенриха III. Хеирпха IV, Луја XIII, Луја XIV језујптски колежи ннцаху свуда по Француској, крај све опозицнје од стране университета, и у почетку шеснаестога века они имађаху око 14.000 васпитника у провинцији париској, н више но 1.800 у колежу клермонском. У половннн осамнаестога века. управо пред својпм расулом, ред је имао 22.580 чланова. Ред имађаше 669 колежа и 117 семинара. По последњем се попису рачуна, да ред има 9456 чланова, од којих су три тисуће у Француској, а нешто преко тисуће у Енглеској. Пзвештај о васпитпом систему Дружнне Исусове садржи се поглавнто у четнри књиге. 1. Оригиналне констптуције Пгњата Лојоле са коментарима његова следбеника Лајнеса. 2. „КаПо з1и(1шгат“, који је израдила нарочита комнсија пред очима и под утицајем Аквавивиним. Подељен је на 28 одељака, садржи статуте за провинцијала, за ректора, за префекте науке, за професоре фиших факултета, за префекте нижих наука, за учнтеље нижих разреда и за остале прецепторе и студенте реда. То је наставни програм, у коме се са највећом тачношћу одређује ред п деоба наука, наставнп предмети за сваки разред н дужности свакога професора. Израђивање овога знаменнтог дела отпочето је 1582, али није штампано пре 1599. 3. Г. 1706. изишла је на свет у Франкфурту трећа књига, расправа оца Жуванси-ја (•Јоиуепзу) „Ое гаПопе сћзсепсИ е! НосепсИ та^ЈзПлз зћо1агат пЛепогат41. 4. Са овом је обично спојена расправа Сакини-јева објављена у Риму 1625. „Рагаепевњ ас! таодзИоз зћо1агит т!епогит“. Последње се две могу сматрати као допуна уз „КаНо 81исИогат“, засноване на методима, који су примењивани у клермонском колежу. Ове су четири књиге у тесној међусобној вези, „КаНо ЗНнКогит“ је коментар конституција, последње две су упуства за учнтеље, који га чувају па сваком кораку н управљају у сваком поједином случају. Видимо, да су у Француској, а слично томе и у осталим земљама, колежи Дружине Исусове били подељени на три разреда. 1. Велики колежи са приходом од 20.000 франака и са преко 100 учптеља, у којима се учнло, осим класичких језика и прнродних наука, теологија н нсточни језнци са парочитим обзиром на мисионарство. 2. Средњи колежи са приходом од 16.000 франака и са преко 50 учптеља, у којима се учнли само класичкн језици и филозофија, ова састављена од логпке, морала, метафизике, физике и математике. 3. Мали колежи са приходом од 10.000