Delo

208 Д Е Л 0 франака а са двадесет до четрдесет учитеља, у којима се учили једино обични школски предмети и морал. Васпитање је било беснлатно, и сиромах се и богаташ учили заједно. Али ово није ипак спречавало колеже, да не примају поклоне, и величина поклона, примљена од богатпх, показује, да су они могли ласно васпитавати сиромашније студенте не тражећи од њих ништа. Колежи беху испрва семинари за нскушеннке реда, затим су примани на захтев публике п васпитаници споља. Затим стппендисте, издржаване нриватним милосрђем, и напослетку, примани су такође н синови из богатих и племићских породица. Осим редовних колежа основане су и друге установе иод ректоровом управом као сотчсћша аћштогит, благодејанска школа, у којима је плаћана незнатна сума за храну и за стан. Семинари, нскључиво за васпитање свештеника, н школе у које није нпко други приман осим потомака племићких породица. Ми ћемо се бавити сада једнно малим колежима са средњошколским васпитањем. Овима управљаху ректори или префекти наставе. Њихова дужност беше, да походе разреде, да управљају испитнма и уопште да надзиравају рад учитеља и васпитннка. Под њим је био субпрефекат, који је нарочпто пазио на дисциплину. Школа је била подељена у пет разреда: основнн разред, разред граматике, разред синтаксе, разред поетике и разред реторике. Ови се разреди могаху даље делитп, али никако не спајати. Језујите су изумеле „паралелне разреде“ (одељења) и тај је систем сада опште примљен у нашим јавним школама. Течај је трајао шест годнна, прва четири разреда трајаху сваки годину дана, а разред реторике две. Главни је предмет читаве наставе латински језпк. То је био језик језујнта и служио им је у истодоба и да пх одели од општега стада и да их уједини заједннчком везом, незавпсном од разноликости њпхових језнка п и њнхових покрајина. Важан предмет њихова васпптања беше стпл. Они познаваху добро опасностп од паганске лнтературе, а да би своје васнитанике учили духу класичких-писаца. У основном се разреду училе латинске деклпнације и коњугације и први почецн сиитаксе. Шггана беху пнсма Цицеронова, [ Не ушз Шивћтћив, Федрове басне н Корпелије Непот. Школскп часовн беху два н по часа нзјутра н нсто толнко по нодпе. Време беше брижљиво подељено на половине и четвртп часа. Граматнчка правпла и одељци из писаца беху тумачени, обоје се учнло на изуст и понављало, али не са учитељем но