Delo

ЈЕЗУЈИТЕ II ЈЛНСЕНИСТЕ 209 са декуријонима или старешпнама десеторице, Коменскови 2ећп1таппег-и. Мали је састав задаван и брнжљиво исправљан. У вежбању, названом сопсеНаПо, васпитаници беху подстицани да изналазе погрешке један другом, поступак, који је дуго одржан у Вестминстеру Да бн се развило богаство дикције, учили су се дугн речници латинских речи, класификованих по категоријама, којима припадаху. У другом разреду, назваиом граматика или мала синтакса, учило се даље латински. Читали се одабрани одељцн из Овидија, Цезара, Цицеронова Бе аписШа и Г)е Зепесиће, Вергилијеве Еклоге и Георгика. Трећи је разред допуњавао знање из синтаксе и прозодије. Грчки се учило у свим трима разредима поред латинскога, али у много мањем обиму. На религију је обраћен велики део пажње, о аритметици, о географији, о историји и о модерним језнцима нема ни речи. Два виша разреда називаху се хуманитетски разреди; први беше назван хуманитас или поетика, други реторика. Ова звучна имена једва да су оправдана чињеницама. „КаНо 81исНогиш“ поставља, да је задатак „ноетике“, да припреми темељ за беседништво и то овим трима путовима знањем језика, на^ком и кратком наставом у беседничким правилима. „Реторика" треба да образује васпитаника за потпуно беседништво, да га оспособи за беседника и песнпка, али први је од највеће вредности. Укратко видимо, да је задатак последњих трију година изучавање прознога стпла латинског п поетике. Тога су ради читани говори Цицеронови, Цезар, Салустије, Ливије, Курције, Вергилије, Хорације и други латински писци. Они беху брижљиво пречишћавани, к томе беху додана остала вежбања класичкога васпитања, која су и у нас уобичајена у нашим јавним школама — понављање на изуст научених одељака, писање латинских састава и стихова, а да би се ови што боље састављали, језујите су изнашле „Огасћњ ас1 Рагпа88ит“, диспутовања, декламовања и играње латинских игара. У три нижа разреда час и по је дневно дат грчком језику, у два виша то је време удвостручепо. Ако можемо судити по списку грчких писаца, којп су узимани за читање, то је морао бнти знаменит напредак постигнут. Он обухвата Демостена, Платона, Туштднда, Хомера, Хезиода, Пнндара п друге нсте врсте, Гргура Назијапза, Василија, Златоуста, дела Лукијанова, Плутархова, Херодијанова, Софоклова н Еврппидова. Али мн знамо да је ова импозантпа парада мало значила, Дело, књ. 36. 14