Delo

АДАМОВА МОЛИТВА 221 II љубав силна пука, срца пријатеља Преотеће му, таква снађе лп га жеља, Ал срце његве Еве освојити пеће! Он силу чиниће јој, бацит је на смеће, Ил ласкаће јој ропски, круном ће је круннт, Ал срце њено неће премамит ни збунит! II свладан краљ ће кликнут: Жено, срце твоје То најтврђи ми град је, право царство моје, Да, то је онај светп свемир у том св’јету, Гдје трага варци нема нн издајству клету, То мој је свјет, ту царујем, ту блажен владам, Ај, што сте круне ви, да рад вас бједан страдам? Шта ме се тиче све, поклонства сва и части? Што војске сјајна жезла, што све чари власти? Што тај је св’јет, гдје јачег тек слабачак слави? Таштина, лаж! Код Еве тек је живот прави!“ То свладан краљ ће рећи, побједник ће планут,. Под његвим мачем краљ ће свладани изданут, Ал Еве срце ипак неће добит тиме, II након смрти онај још ће владат њиме! II још кад умре Ева, тад ће душа њена Потражит душу краља, чија бјаше жена, Да с њом ко звјезда засја на вјечна времена! Ој сретан, ком’ ће његва Ева бити жена!“ Задивио се Адам визијама жене, Ал зан’јеше га јаче звуци пјесме њене! Ту љубав сва се чула, силна, пожртвовна, Што рајску срећу сије жића благословна, II којој није мудрост потребна, ни благо, Јер сретна собом јест, ко чисто дјете драго. Наједном јецај с пјесмом однекуд се здружи, Ко пелин к сласти меда, ил трн к дивној руж1ц II дрхтај срца ода, када смрт га хвата, Па ипак пјесма та му дража бје од злата! Ту крила свуд се туга као тајна снага, Од лава која створит јањца ће блага, II чуда стварат права љубави без наде, Што вечно сјаће свјету кроз све своје јаде!