Delo

222 Д Е Л 0 У пјесму тад бје Ева удахнула снагу, Ту љубав стала силом отимат се врагу, Лукавство, глеђп, које у службу си стави, II лажну хини пјесму душмана да слави, Ал будна ока пази тигрица ко грозна, 0 јао оном, тко ће такву да је спозна! Ха! који бјес и ужас, страшна жеђ ли крви! Ал панџе њене душман осјетио први! Над мртвим кликће врагом, не зна милосрђа, Да, то је љубав права, недобитна тврђа, Да, ту је закон сав, ту дух и срце здраво, Да, то је слава свјета, закључно му право! Натрављен Адам чуо пјесму срца њена Зан'јемљен сада истом појми, што је жена! Пред снагом њене рајске уздршће љепоте, Кад круну на њој спази, драгуља красоте, А из свег њене очи ко два сунца сјају, А л’јер од груди мами к слатком загрљају, Да грлећ Еву љубне медна уста њена, Да свилну косу глади срца разблажена, Да жар си хлади ока на лицу јој рујном, На груди топлој нађе мира срцу нујном, II свладан чаром Еве стаде Адам зборит: „Љепоту такву само Бог је мого створит! На теби накит као божја сја чудеса, Драгуљи искре као звијезде с небеса, А злато сја и бл'ешти као сунце божје, II цв'јеће бајно кити в’јенцем тн подножје, Ал нема тога злата, драгуља ни цвЈећа, Красота што би била од твоје му већа! 0 к мени дођ’, и Бог сам мени те је дао, Незнањем јоште док сам ал н срећом сјао, Тн срцу мому рану дала си дубоку, Ал врата свЈета мом си отворила оку, Крај тебе истом сиознах сву свјета дивоту, Јехове мудрост праву п његву доброту, II тебе ув’јек љубит до смрти ћу своје, Жртвоваћу се рад, запрЈетпл’ зло ти које,