Delo

ЏОРЏ фРЕДРИК УАТС 231 су до сада биле у употреби, ново створим; да обучавам уметношћу, која идеалпше; да васпитавам и да проповедам морал. Ово може да се чинн само снмволички, јер су живот и смрт већ саМе по себи снмволпчне мистерије. У својим идеалним тежњама као сликар ја се исто тако обраћам души публике, као што то на другоме пољу чине песник н музичар. Ја верујем у своју уметничку мисију н желим, да публика при посматрању мојих дела размишља; ну мени није стало до њене наклоности. Најрадије се заустављам на пољу метафизичкога света; ја се находим у власти философеких, човечанских проблема и оног, што ми обично зовемо вечним истинама. Ја се не устежем да на себе н на лица, која моја дела посматрају, у пуној озбиљности управим она велика последња питања, која човечанство покрећу: Откуда? На што? Куда?“ II донста, кад човек прегледа све оно, што је Уатс створио, он осећа откровење новога јеванђеља уметничкога света. Уатс је херој свога народа. Он изгледа као гласник, који је одаслат из тајанствених дубина Бесконачнога са новпм вестнма за човечанство. Оно, што он проповеда, нека је врста откровења. Има лн ишта вишег, него делати на оплемењивању човечанства? Пз једнога сличног херојског осећања, које је Уатса руководило на целоме путу његова уметничког делања, постале су све слике његове. Без узвишених осећања није пак могућно створити велика дела. Пз емоција ове врсте истиче цнвнлизацнја; оне покрећу преврате; утпцајем њиховим се ствара препорођај људскога жпвота. Нико скоро до Уатса није у Енглеској говорио овакнм језиком као он сам. Чистота и достојанство морала нигде не беху нашли тако снажна израза као у делима Уатсовнм. Рескин (Кизкт), који у својим списима, што нзазваше револуцију у уметностн енглеској, грмљаше протнв „лотофага“, што опијени духовннм пићем туђега света заборављају на своју домовину; против филистара, што проповедају „банкротство науке“, чеда декаданса, што се хране лепим фразама и изван њих не познају другога јеванђеља, овај Рескин беше одушевљени обожавалац нашега уметнпка. У Уатсовим сликама гледаше он остварен идеал, који је сам увек нроповедао. Како се мало овај идеал слагаше са идеалом других народа! Британска нацпја живи са својим мајсторима усамљена као п стари Јелннн. Она се уживн у њнх и сва се испунн њима. Тако дође она до претежно националне уметности, којо.ј се други народи истина ру-