Delo

236 Д Е Л 0 са другима. Шта ћете? Ви узимате праву уметницу, која вам даје лепо све оно што је око ње. II заиста она неће никад бити тако бедна да нема права на то. Јел' те? Завиловски извади бележник па рече: — Да запишем ваше напомене, да их не бих заборавио. У речнма му се осећала нронија. Он је често долазно до нестрпљења од многоглаголивости госпође Броничеве, као и тим што је одавала како јој је и сувише стало до спољашности. Н^ега је поразнло оно у њеној природи, што је одаје као појаву иарвеннсткнњу. Како није могао дознати какве је она планове кројила са наследством од старога Завиловскога, он нросто ннје могао разумети, како је та иначе деликатна жена могла тако мало да се заузима код њега око добивања за Линету онога што иде на срећу њиховога будућег живота. Мислио је да ће те госпође на против бити врло мало скрупулозне и у рукавицама према њему и то му је било прво разочарање. С друге стране га тиштало оно просто не имање укуса с каквим му је госпођа Броничова свакодневно досађнвала са тпм њеним великим партнјама, које је Линета могла добнти, а којих се одрекла њега ради. Тим њеннм самоодрнцањима још није било места. Завиловскн није био какав уображени поношљнвац, али ипак ннје днзао главу мање него што треба, те је држао да с оним чега има у њега он није гора партија од којекаквих Каповских или Комнасаових или Канафаропула и сличних оперетских лутака. Он се љутио и на саму помпсао да њега упоређују с њима, а нарочито на његову штету. Пмајући у себи љубави и појезнје држао је да је у њега то чиме се ни кнежевн земаљски не могу подичити. Какав ће му бити жнвот у браку са Линетом, он дотад није ни помншљао па то; или је то чинио онако тек у опште, али осећајућн у себн силе и готовости да се са судбином ухвати у коштац, надао се да ће тај живот бити плодан. 0 том животу напред погађатп се ннје нмао намере, а кад би госпођа Броннчова показала нешто слично томе он се морао уздржавати да јој не рече како он находи да је то н сувнше простачки. За бављења у Летњнковцу Швирски се нзразио да љубав ннје потпуно слепа, алн да патн од болести далтонизма. Завпловскн је мислио да је Швирски, говорећн то, мислио на Основскога, а није му падало на ум да је п он сам прпмер човека, којн од те болести патп. Он је био ослепио само у погледу на