Delo

242 Д Е Л 0 побожни осећаји у певању потпуно страни, непознати, ова је вајна црквена песма личила на неку шалај-песму. На Бортјансковом концерту највише се опазило да је нашим певачима непознато побожно певање, чак ми изгледа, да имје оно сасвим неприступачно. За њих нема никакве разлике између црквене и световне песме, и с тога би требале хоровође те закржљавеле осећаје постепено да буде и развијају. Без тога, певање неће никад учинити утисак који треба иесма да учини. Ко је пажљиво слушао руске певаче, морао је осетити да у њиховом певању сасвим други дух веје. Човек осети неке са свнм неиознате побожне осећаје, неко узвишеније чувство обузме му душу, па и нехотице осети, да заиста има више суштаство које над свима нама влада. Наши певачи немају тога у тону, за то им певање аисолутно никаква трага не оставља у човечијој души. Руси па и остали Словени немају своју националну црквену музику као што је ми Срби имамо. У недостатку народних прквених они траже мотиве у световној народној песми за своју уметничку црквену музнку. С тога, ксд се те њихове црквене песме не певају с довољно побожним осећањем, не чине утисак црквене песме. Дворжаково 81аћа1 Ма1ег доста је тешка композиција за наше певачке прилике, ипак је друштво у извесним одељцима имало успеха. У другом делу има бас-соло с хором, но у оскудици доброг соло-баса, певао је ту партију барнтониста, који има необично леп и звучан орган, али с малим знањем у певању. Јасан доказ да наше певачке дружине не дају ни најсретнијем гласу најобичније појмове у уметиичком певању. Да је овај глас добио стручну обуку, куд би се део, овако се мора задовољити улогом хорског невача. Да би оправдао своје мишљење, да је хор за тако огромно дело, као што је 81аћа1 Ма1ег, посве слаб, довољно је да споменем 1Чпа1е. Замореност хора била је прпродпа последпца после тако дугог певања, те је детоннрање морало немпновно наступити. За време певања а сарреПа то се најбоље опазнло, али срећом, одмах после тога нмао је хор подужу паузу, а оркестар сам да свира, и тако је хор ушао опет у нормалну пптонацију и тнме се избегла катастрофа која би безусловно наступила. Последњи део ове друге композпције беше „Слава долготерпеннју твојему“. Поновно сам у себи те