Delo

*2б 2 Д Е Л 0 лме Симплон. Међутпм тог брда нема, као год што се нн једна планина не зове Готхард или Сплиген или МопССећиз. Св. Готхард управо јеједан планинскп сплет. Садања готхардска железница проведена је долпнама, које се у том сплету веругају, а сам тупел пролази од прилике испод самог чвора у истој околини, где је готхарски брдски пут проведен. Нсто је тако и са Симплоном. Разлика је само у томе што је симплонски тунел положен много блаже но готхардски, те је зато п знатно дужи. Она нема тип планинске пруге испред и иза тунела, као штоје то код готхардске. Тунел спаја Б риг у горњем В алпсу с италијанским сеоцетом Пселе у долини Вгсепа. Тунел се укрштава — управо подилази — наполеонов друм одмах нза Брига код Беризала, остављајући правац пута западно. па се после опет састаје с тим друмом најужном излазу. На 9100 метру од прилике прелази италијанску граннцу. Пелокупна грађевина ова има много штошта врло занпмљивог. Дужина тунела нзноси 19.803 метра. Ово је најдужи тунел на свету. Готхардски тунел дугачак је само 14984 м., Монт-Сениски 12849 а Арлбершки 10246 м. Нестручњаци свакојако ће помислити да је при прокопавању тунела од 20 километара дужине понајтежи посао само бушење. Али није тако. Бушење ни пз далека није тако тежак посао као што се замишља. Брантове машине за бушење врше тај посао сразмерно лако. Много је теже решење других технпчких питања, на која нестручњак можда и не помпшља, али од чијег решења управо и зависи хоће ли се радом успети или неће. На првом је месту пнтање о вентилацнји — проветравању. Г. Сулцер-Циглер држао је предавање о грађењу тунела и том приликом је саопштио интересантне податке баш о том пнтању. Кад је грађен први већи тунел Монт-Сепизски, мислило се сасвим нанвно да се тунел мање више сам по себн вентилира; као што то доиста и бнва код врло кратких тунела. С тога су енжењери мислили да су бозна колико учинили кад су за покретање машнна бушилица употребили збијен ваздух, који бп имао да освежи тунелскн тешки ваздух на радилишту. На истом принципу бно је склопљен и програм грађења готхардског тунела. С општег гледншта је сасвим правнлно да компримован ваздух, који се прн пзлазу пз машине бушилпце*разређује, освежава тунелски ваздух. Алн у коликој мери, то је