Delo

X Р 0 Н II К А 253главно иитање и ту су били рачуни погрешни. Оно ваздуха што нзбацују бушилице довољно је за раденике око машине саме. Али за друге раденике; рударе, зидаре и помагаче, — а њпх је највнше, — за ову велику већину радника није вођен рачун и за њпх је недовољно ваздуха. Прп грађењу готхардског тунела као и многих других главну покретачку снагу за машинерије давали су потоци. Кад је зпми бнло по потоцима мало воде, бнла је и снага за машннерије недовољна и тада се дешавало да су у тунел могли утерати једва по I1 2 кубни метар свежа ваздуха на секунд, што чпни на минут 90 кубних метара, а при том је радило у тунелу око 400 људи. На сваког човека рачуна се на минут по 1,2 кубна метра. Дакле је за 400 људи требало најмање по 200 кубних метара на минут. Сем тога ваздух се још квари и тиме, што у тунелу мора сваки човек да носи лампу, те и она троши ваздух; па онда барут и динампт при праскању куже такођер ваздух. Услед тога здравље раденика у готхардском тунелу није било добро, а то је учинило да су и мањв рада израђивали, но под добрим прилпкама. Људи су се од поквареног ваздуха разбољевали а поред тога услед влаге и нечпстоће многи су и умиралн. Швајцарска влада била је одредила пок. Е>-г боп^еге^о-ег-а да испита здравствене односе на готхардском тунелу. Њега су били тн здравственн односи просто пренеразили, тако да је питао: Зар се при грађењу тунела не може никако друкше но да се радницп морају жртвоватп да раде под тако несрећним прилнкама за здравље, под тако огромнпм тешкоћама које нх изнуравају? Да ли нема начина, да се те незгодне прилнке поправе, те да н радња тунела буде под хуманим погодбама? Задатак је изгледао врло тежак. Стручњацн су махали главом и мишљаху да се морају хтели не хтелп покорити оном што је неизбежно. Треба човек доиста да замисли, како је тешко наместити заптивене спроводнике, који би ваздух снроводили у тунелско радилиште. Ту се свакп час пале мпне, руше стене; ту се проноси вагонима и вагопетима раздробљена стена; ту су балванп и греде испреплетане зарад нодупирања раскопаних тунелских профила; ту често вода нараста по две три стопе. Све је на раднлишту привремено, све мора да се иремешта или иосклања, како .је кад потреба. Кад се на све ово помпслн, онда је сасвим разумљива резпгнацнја тадашњих стручњака. Али то