Delo

"254 Д Е Л 0 нттје поплашило стручњаке. Бнло је невероватно да ће први већи тунел изискати онолико жртава људскнх, колико готхардскп. Ако техннка не би пронашла пута и начнна да се из темеља све промени, онда боље и не градити тунел такве врсте. После свестране студије овог важног питања, изгледало је да је нађен прави пут. Арлбершки тунел било је згодно поље за пробу. Аустријски енжењерн примише предлог, да се тунелско радилиште јако проветрава ваздухом под слабим притиском, којн би се до самог места рада спроводио кроз цеви дотле непознатих димензија. Успех је био повољан. По овој методи вентилисања довођено је до места рада у тунелу по шест кубних метара ваздуха на секунду. И једино овом има да се захвали, што је арлбершки тунел био за читаву годину раннје довршен, но што је било програмом предвиђено. А мора се још и признати, да је прп арлбершком тунелу здравље раденика ■бпло добро. РСод симплонског тунела било је ово питање о вентилацији далеко теже решити, но код арлбершког тунела. Тунел је двапут дужи; требало је много внше радне снаге и раденика. А сем тога што је најглавннје придошао је нов фактор: висока температура. Пре свега настављен је био н усвојен прннцип, да се у првом реду штеди људски живот н чува раденичко здравље, како би људи могли радити пуном снагом, као да раде на отвореном пољу. Али овај услов захтевао је неминовно, да се за сваког човека мора, ако је икако могућно, довести по три кубна метра на минут и то пре више но мање. Па како су срачунали да ће у тунелу раднти по 500 људи, требало је за сваки минут по 1500 кубних метара ваздуха. Човек не може да издржи високе температуре ако ради у простору где је устајао ваздух, али ма каква била омарнна, он ће моћи радити, ако нма доста промаје. То су енжењерн хтели да створе раденпцпма, само иа којп начин? Рачун је показао да за такву врсту промаје треба огромне сиаге која ће моћн на велнку далдшу да потискује грдну колнчппу ваздуха. Алп тако велнке снаге ннје бнло на расположењу. У готовом тунелу, где има доста места, могла се лако поставнти цев од 1 м. пречнпка иа н ншре, али шта ће се с местом где се непосредно ради? а то је обпчно по 1000 метара дугачак узак претриан простор. Што је већи пречннк цеви