Delo

X Р 0 Н II К А 255 тим мање снаге треба за протеривање ваздуха, али за оно 1000 метара скученог простора треба уских цеви и много снаге. Из свега тога се увидело, да није могућно нзвршити вентилацију са збијеним ваздухом. Зато енжењери помислише на друкчнје решење. Дошли су на мисао, да норед тунела израде упоредан цоткоп, који би бпо од места до места у везп с тунелом и с радилиштем'. II ово је било правилно решење, које једним махом отклони све незгоде. Оваква женијална решења не долазе тако лако п брзо; њих изазове нужда и потреба, и она дођу тек као завршетак дубоког размишљања. II кад је решење сасвим добро и тачно оно је обично тако просто и схватљиво, да ће сваки рећи: „То се само по себп разуме, то није никаква чаролија; то би ја и сам урадио; та друкчије се то и није могло урадитн“. Доброта решења била је баш у томе, што је у упоредном поткопу добивена она широка цев, која је тако потребна била и то цев од много већих днмензнја но што се до тада и мислило. Сем тога у главном тунелу није заузимала и онако тескобан простор. Кроз ту цев могло се протерати ваздуха не 3 кубна метра на минут и човека но још много више. Но не само у погледу на вентилисање, проветравање, радилишта, овај упорудни поткоп донео је н другу корист, којаје готово тако исто важна за грађење тунела. Та је корист у олакшицп у преносу раскопане стене као и у том што се кроза њ могла одвојити и вода кад у радилиште навали. На послетку још је једна корист од овог поткопа и у томе, што се није морао раскопавати тунел за двострук колосек, но само за једнострук. А колико и ово утиче на цену коштања тунела, о том ћемо доцније казати коју реч. II ако се овако поступно дошло до вероватног најбољег решења остало је још једно питање да се реши: шта ће бити с топлотом у тунелу? Ова проста вентилацпја није могла да савлада вероватно грдну температуру, која ће се јавити при раскопавању тунела тако дубоко испод површпне земље; јер ваздух врло мало топлоте прима н при промаји односи. То се чак могло и срачунати. Већ при грађењу готхардског тунела топлота умал што није омела цео рад а тамо је достпгла само 31° целзнјев. Међутим код симилонског тунела, који је много дубље положен имала је очекпвати температуру од 38°—40° С па и 42°. Јер што силазимо дубље под земљу, то је температура