Delo

•256 Д Е Л 0 све већа. Мерењем је пађено да у равннцама на сваких 30 метара дубине температура пораста за 1 степен целзијев. У планинама где је површпна земљишта испреламана и више изложена хлађењу, мало је друкчије, те су према склопу брда око симплонског тунела рачунали да ће температура порастн за 1° С на сваких 60 метара дубине. На различним местима симплонски тунел различно је дубок под површипом земље. На северној страни је на првим километрима доста плитак. Иза петог километра све је дубл^е под површином; на деветом кикометру, баш пспод италијанско-швајцарске граннце, лежитунел најдубље на 2135 испод површине. Одатле на дужини од 7 километара лежи тунел на просечној дубини од 1800 метара. Одатле дубина поступно опада до јужног тунелског излаза. На целом делу, почев од шестог па до петнајестог километра, имало се, дакле, очешвати много већа температура но код готхардског тунела: између 35° и 40° С. Иекуство на гортхардском тунелу показало је, да већ на температури од 30° раденицн попуштају у раду, ако је при том слаба вентилација; зато су св морали постарати, да се и та незгода отклони. Незгода је у толико већа, што у свнма тунелима има влаге и зато је тунелски ваздух засићен воденом паром, а ово радници врло тешко сносе; јер се у таквом ваздуху не могу знојити, управо зној не може да испарава с раденика. Да би се та незгода отклонпла, требало је радницима довести не само доста здравог ваздуха, но и доста хладног и што је могућно сувљег ваздуха. Алп како? За произвођење хладноће има доста разноликих метода. Најближе изгледа да је лежало, да се за расхлађивање употреби збијен ваздух. Јер кад се ваздух нагло разредп, он се опда и разхлади. Затим у близннн било је на расположењу и леда с глечера и леденика планинских. Могли би увозитн лед и снег од лавина. Моглн су н вештачки лед градитн, јер је снаге доста било на расположењу. То је све на први поглед тачно и лепо, алн кад се ночне рачунати онда се видн или да треба огромне машинерије, или да се не може тунел доста расхладитп. Тај је рачун нзвршио рано умрли наденжењер Шгге10у81 из Нпнтертура. Он је срачунао колико ће калорија тонловннх једнннца — требати одвести из тунела, па да се температура сиизи на 25° С, која је за раднике подеспа. Зарад тога морао је срачунати колико ће калорија вероватно нздаватн из себе дуваровн туиела, колико опет разрушена стена.