Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфПЈА 265 осветљеној соби кроз сумрак посматраше своје тело, руке и груди, које беху напупиле и застиђена од новог сазнања бацала је лице у јастуке и уздисала.... Само кад би се пружила прилика, она би му све показала и уверила га, да је она већ зрела за љубав...“ II није прошло мпого, а она је уграбила прилику, па му је све то баш и .на делу показала. Бнће, знате, да је господин писац реалиста. Сад, да ли је то злочин, и да ли је према томе господин нисац, злочинац најниже врсте, нека оцене читаоци, а нарочито они, који знају шта је књижевност а шта јој је циљ. Као школован човек, који се, ко зна, можда издржавао народним знојем, он је нашао да му је то најбољи пут да користи своме, већ полупропалом, српском народу у Војводини. И зато ми с правом чекамо да чујемо глас каквога честитога Србина Војвођанина о овој страшној појави, о овом роману. 0 каквој литерарној страни овога дела не може бити нн говора. Ако су какво уже, лопата или цепаница литерарни продукти, то је онда и ова.ј роман литераран продукт. Из 285 страна колико је овај роман велики, ми смо изнели само неколико цитата, а ево у јавности тврдгшо: да нема тога ареопага паметних људи, пред којим ми не би смо моглн доказати да у читавом роману нема ни једне једите стране без ма и једне глупости н моралне гњаваже. Још само два, три оваква романа, и, оном познатом систему за морално упропашћивање српског елемента у Војводини, неће више бити потребна бшп сва енергија његових агената. Њима као што се из овога види, иду на руку и помажу их и сами Срби, и то они школовани. Кад је јунак романа Никола упропастио петнајестогодишњу Јелу, и то у но дана, кад им је првп пут у кућу ушао, он је онда, сасвим мирно отишао кући. „То га испуњаваше поносом, но ипак за њ’ то беше само забава.“ Сад само да видите како су се у тој прилици понашали родитељи Јелини, који су све дознали. „Од то доба велика брига овлада домом варошког Физика за њнхову јединицу. Шта се ту знало радити ?... Са Николом се у опште није дало ни смело говорити, јер би шкандал пзбио у јавност н кућа би се за навек проиграла.“ То се дешавало о школском раснусту који је Никола провео код своје куће. После распуста отишао је понова у Беч, тврдо решен да једном свршн своје „штудије.“