Delo

266 Д Е Л 0 Пошто је одржао реч, а после три године од тога доба положио и последњи испит, вратио се својој кући. Наравна ствар да језбог тога догађаја било у кући велико весеље. Многи су пријатељи долазили да честитају. Е сад тек да видите. Дакле долазе гости. У један мах „На вратима се указа једна госпођица с оцем и матером, чије му лпце дође врло познато из недавне прошлости. Пред њим .је стајала Јелка...“ Знате, дошла и она на честитање, и то, да би честитање билошто свечаније, дошла као што видите и с опем и с мајком. Одиста краснн људи ти Срби лекари из Војводине, наравно, по појмовима господнна писца. II помислите само: да Је и таква књига нашла још и свога издавача. II шта сад треба мислити о томе издавачу ?! Лично ја мислим да је некакав бедник. Бедннк је ако је знао каква ће „књига“ о његовом трошку ући по српским кућама, и ако је књигу штампао надајући се каквој материјалној користи. А бедник је и ако је пекаква добра и честпта српска душа, која је, не питајућн нпкога који зна шта је књига п шта је књижевност, штампао ово дело господина писца, верујући, да тиме чини нешто корисно за свој народ. Овај роман .је једна нова срамота на образу школованих Срба. Овакве књиге дају повода многим честитим и паметнпм људима да зажале што се поново не уводе код нас и цензура, и — батине. П. Ј. Одавић Еа ОиезИоп Масес1ошеппе е! 1ез Кећогшев еп Тигс[Је, р. 208. раг -Ј. Р. Уошоу (Рапв, 1905. 8осВ е!е ЈгаисаЈзе сПтрптепе е! (1е Шзгаиче). Међу нитањима која занимују европско јавпо мишљење, питање о Ст. Србији и Максдоннји је и данас једно од најважнијих. 0 судбинн ове две провннције турске интересују се све велике силе и све балканске државице. Револуционарни покрет од 1902—1903. год. највише је потпомагае из Бугарске, тако да је револуција била без мало не искљу-