Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфПЈА 267 чиво бугарско деио. Док су се српска и грчка влада старале да спрече одужење и прелажење чета преко својих граница, у жељи да се одржи 81а1и8 (|ио на Балкану и мир у Европи, дотле је вазална Бугарска радила свим силама, да се револуција што внше распростре у четири вилајета Европске Турске и да добије чисто бугарски карактер. II ако резултати оваког рада Бугара нису ни из далека задовољили очекивања патриота и политичара из Софије, Бугарска је ипак извукла бар тренутно, за свој труд стварвих користи. Кад је устанички пламен обухватио највећн део Македоније (у лето 1903), Бугарска је донекле успела, ретком вештином и великим пожртвовањем, да представи Европи Македонију, са малим изузетком, као бугарску земљу. Истина, Србија, Грчка и Румунија свеле су претензије Бугарске у њихове праве границе, но нри свем том сви бугарски писци говоре о Македонији као Турској области са. искључиво бугарским етнограФСким обележјем. У ред тих писаца спада и г. И. Ф. Воинов. Рад г. Воинова је један озбиљнији покушај да се македонско питање представи ка& бугарско питање раг ехсеПепсе. Полазећп од те погрешне премисе, писац Македонског питања и РеФорама у Турској учинио је низ крупннјих грешака, од којих су пеке, може се веровати, намерне; омео је ствари, без чијег се познавања не може имати приближно тачна идеја о македонском проблему. Дело је подељено у шест одељака I Ностанак и историски развитак македонског питања (стр. 1— 56) II Етнографске разлике између Бугара, Грка и Срба ( „ 57— 89) III Револуционарни покрет у Македони.ји и његовн V РеФормна неспособност Турске

( „ 106—189) VI Бугарска влада и македонско питање ....(„ 190—206) Читајући први одељак, пре би се могло рећи да је реч о историском развитку Бугара на Балкану но македонског пнтања. Пошто је изнео низ безуспешних покушаја Бугара, да се ослободе турског господарства (XIV, XV и XVI ст.), г. Воинов говори о потчињавању трновске патријаршије цариградској (1393), после изгнанства патријарха Етима: о прогонству бугарског митрополнта из Охрида (1767); годину раније (23. септембра 1766) грчки патријарх је уннштио пећску архијепископију. Тако, вели Г. Воннов, цела Бугарска паде под духовну власт Фанариота. Пз пишчева излагања готово излази узроци . . . IV РеФорме у Македонији . ( „ 90—127) . ( „ 128—165)