Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 269 о неком савезу Срба са патријаршијом нису основана, а крстити њихов рад шовинистичким посао је свих људи, који не могу или неће да виде јасно македонске стварн. Поред свих тешкоћа бугарска је пропаганда постигла добре резултате. Према извешћу егзархата1 Бугари имају у Македонији 7 владика, 21 црквену општину, 1,200.000 Бугара егзархиста на 1,500.000 Бугара у Турској. По статистици познатог бугарског шовинистичког писца К'нчова- има 1.032.233 Бугара православних и 146.803 мухамеданаца (помака). Упоређени са егзархиским, податци Кнчова подбацују за близу по милиона а то је најбоља оцена о њиховој аутентичностн; неспомињање нак Срба сведочи и о њиховој објективности. Бугарскп успех на пољу школског рада такође је достојан озбиљне пажње. Према податцима које званична Бугарска стално саопштава, број ђака у три вилајета (солунском, битољском и косовском) остао је непроменљив за последњих неколико година. Тако по извешћу егзархиском од 1902. г. било их је 39.454 а 190539.468. Дакле за три године број бугарских ђака порастао је за 14. 1 2 3 У косовском вилајету Бугари су изгубили од 1897—1902. г. 519 ученика и ако су у истом вилајету добили шест пових школа и 22 учитеља впгае (стр. 39). С претпоставком да су ови подаци тачнн, узрок застоју у прираштају ђака објашњује се сталним нередима у Турској; а губитак више од 500 ђака у косовском вилајету лако је разумети, кад се зна да је велики број Срба посећивао бугарске школе само да се отресе грчких. Међутим чим су Срби скопске епархије добнли свог црквеног поглавара, одмах је знатна већина оставила бугарске школе. Да је Г. Воинов крстио своје дело успеси бугарске пропаганде у Македонији“ било би много умесније; бавити се, пак, македонским питањем, а игнорисати рад осталих балканских држава, ствар је по све неприродна; јер такав рад не може имати никакву објективну вредност а најмање научни карактер. Говорећи о становништву, писац је морао знати да поред Бугара у Македопији има и другпх народа. У осталом, како бп се могло објаспити да грчке 1 Впдп Летпмпчнп поглед о актпвпостп бугарског егзархата од 1877—1902. год. (ВехрЛ?, 1902.) чпјпм се статпстпчким податцпма служно Г. Вопнов. 2 Впдп В. Кнчов, Македонпја, Етнографнја п сгатпстпка. Софија, 1900. год. 3 Овп се податцп не могу сматратп за аутентпчпо тачне. Грчкп пзворп често тврде да у Македонпјп нема впше од 20.000 бугарских ђака.