Delo

•270 Д Е Л 0 школе посећује близу 50.000 ђака (по грчким изворима) кад у Макодоиији не бн бнло и Грка.1 Срби из Краљевине и Црне Горе никад нису жалили ни крви ни материјалних жртава ради заштпте своје неослобођене браће. Тврђење г. Воинова да је рад српске пропаганде у Македонији, поред свих напора српске владе, остао безуспешан (в. стр. 54 и 108), само је један доказ внше о познатој нетрпељивости и кратковидости -бугарскпх писаца Не само што је узалудно но је и штетно узајамно се искључивати кад <4е Јас1:о има и Срба н Бугара у Македонији. 16.000 Срба ђака1 2 најочитије локазује колико је јак наш елеменат у Македонији, не заборављајући да много Срба и данас мора слатп своју децу у егзархиске школе, у местима где још немају свог црквеног поглавара, само да нх ишчупају из Фанариотских. У непрестаном трвењу са Грцима, Бугари често веле: „Кадје нас мало, што нас се бојите.* Исто бисмо ми могли рећи браћи Бугарима, кад их нп историска права, ни две митрополитске столнце, нн хиљаде српскпх ђака, ни свакодневне српске жртве не уверавају о важности и зпачаЈу Срба у Македонијп. Само се тесногрудошћу' крајњим шовинизмом, може објаснити да има и таквих писаца (у које спада и г. Воинов) којн одричу сваки услсх Срба; ствар је у толико неприроднпја, што баш Србн, изложени турској обести а парочито арнаутском јатагану и аустриском моралном упливу, показују највише животне и отпорне снаге. Најкарактеристнчније је, управо чудновато, да писац крсти пропаганде оссталих балканских држава „страначким* (1еб ргора§’апс!еб е!гап§:егеб“ стр. 107.) кад Бугари имг.ју онолико исто историских права на Македопију колнко Срби и Грци. У колико је која од ових нација уложила труда, у колико је Фаворизирано прилнкама, у толико су њене школе боље заступљене. Бан сваке је сумње да Грцц имају за свој положај благодарити искључиво Васељенској Патријаршији, која се, преживевши турску ноплаву, претворила у огњиште јелиннзма. Да 1871. године пије (благодарећи у пеколико кратковидости српских политичара) створен бугарски егзархат, велики део словенског елемента у Македонији, који је толико нсто српски колико н бугарски, не би сс везао за егзархију, у којој је нашао нрпродног заштитника нротив грчког свештенства и турских 1 Истива. грчке школе посећује велпки бро.ј Словена н Куцо-влаха ппак у Македонпјн пма 3—400.000 Грка. 2 Впдп декларацпју г. Веснића, мпппстра СрОп.је у Парпзу (1е Тешрз •14 стр. 1905. г.).