Delo

298 Д Е Л 0 добро нам дош'о!... јопе\ валај, знам да ти без неке нијеси потражио ђутурума Шоботу. II не буди ти ж?о што ћу т’ упитат’: које нам те донијеше виле?... Предстојник се намјести и с изразом најфинијег поштовања: „Господар бего! — рече: — Особиту ми част чини такав поћудан упит прн овому мојој маленкости усрдному пријему од ваше стране у господарскому вам дому. Акоирем ми је човјечанска дужност и инако вас, као велеуважена господина и пријатеља високе владе, посјетити, то у толнко прије сам се морао поспјешити да вам ту давно жељену подворбу порабим у овнх згодах, кад су у нашнх окупираних провннцијах настала срећна доба препорођаја под узвишенијем скиптром његова апостолског величајнства нашег преузможног господара ћесара Франца Јозефа Првог. Барјактару се стужи; и не ишчека да предстојник доврши своју благоглагољивост, но га пресјече: — Добро, добро — ефендум бенум! Достп! Ја знам, џанум, да си тп већил твога цара к’о што сам п ја био уз мога. А знам, бива, да ти почнсто знаш да нит’ ја нит’ ико од мога милета теби н твом цару не желимо ништа друго но ни мање нн више то исто што и твој цар нама. II, бплај, тешко би могло бит’ у првп земан да с’ оваки достови, к’о ја и ти проводе мирно и заједно на зијафету. Други вакат, па други и девер. Па, фала ти, прије'стојниче, што м’ обнђе, старца, прије но ми нспане пара кроз нос, н ако знам да једва чекаш да пијехнем час прије. Ма, валај, не кабаетим те, јер и ја теби и свијем твојијем кардашима то нсто у Бога желим, ајош бих више па да си на моме мјесту! Но да-ну ти мени право кажи: шта мисле ови свјетскн мулућн и та’ твој цар с овијем јадннјем народом, шта то ви нешто премећете ио вилајету, и причај мн има ли што у тијем ђаурскијем џеридама: хоће ли се што промијенит’, .јер с’ овако, бели, више ие може па све два трећега да ће кркачит’!?... Раух запнждрп очнма, ноцрвење до нза ушпју, нађе се у небраном грожђу, п кисјела лица ходе подлијевати Шоботн: Знајући да ваше господство, узоритн барјактаре, у најљепшој цнјељи нзволијева се распнтнвати о свему, ћутим за нрнјатну облпгатност да вас обавнјестпм: да, дочим су свеузможни крупоносцн велнцпјех снлах повјерили овај добри н надобудни народ брижному старању његовог велнчајнства, који