Delo

300 Д Е Л 0 ђеном браћом и за другога претали жераву голијем шакама а оставили отворена врата те нам се ви увукли у кућу, то и треба и моремо поправит’ за двадесет и четири сата. А Бог ће дат’ те ће и наш и твој цар знат' и ти ћеш својијем очима, бели, виђет': шта нам баста и шта ћемо учињет. — Шта?!.. дрекну Раух као јарац под касапским убодом ножа: — У друштво с „Власих“,... разбојницнх,... невјернпцих ?... II ви... то...!?... Вамуца од љутине; даље не мога ни једне пресловити; преблпјеђе од накве муке као крпа, а по лацманском му челу искочише модрице као гујанице на киши. Шобота се пспрсн би му баш по ћеифу,... чисто порасте на таки предстојников утук, па се натресе: — Да, да — царски забите! II ш њима, и са Шкуторнма, и са Карадаглијама, и са Шијацима,... да, да! — А зашто да не: кад смо сви гране сједног дебла,... једно смо млијеко попосали, једнпјем језиком мислимо, једна нам крв тече кроз дамаре — а крв није скроб, и једне нас псте муке бију, — па ћемо уједно п с подједнаком снагом и да хи скидамо с врата — нека знаш!... Предстојник се снужди као громом поражен; дође те се подними на натоклијечена кољена; сухим и финим прстпма десне руке заклони већ овлажене грахорасте му и лукаве очи, а прсте лцјеве ували дубоко у проријеђене чупељке просиједе браде по чифутском му мршавом и смежураном лицу. II тешке га спопадоше мислп, и мал' но не би а његова десница задрхта као пред грчем, опусти се, и он јој жућкасто-блиједу шаку као нехотице завуче у десни џеп модрикастих панталона. Отуда извуче једну седефли бурмутицу, отворп је на пуце, шмркну бурмута два-три пута да би замаштракао своју незгоду, затворије н поново отвори ма с другу стрзну — и то врло непримјетно, и пружи Шаботи, говорећи: — Извол’те, барјактаре! Мнијем да ми тако нећете узет’ за непристојност што вас овим овако нуднм... Бурмут је добар, нарочито за наше си године. А и мусломанн га радо порабЉУЈУ — како сам то имао пригоду видјетн, илн к?о што наш поета каже: он је душа вјери пророковој!... тобож се окрену шалитн, ама му некако не иде од срца. — Оно, што се тнче вјере пророкове, ту нећу ни црне ни бијеле да нревалнш пр о уста, ни тп нн ико, ако није рад да