Delo

ПОД ЈАВОРОМ 301 се чупамо за косе низ ове странчине!... осијече се барјактар: — А што се тиче понуде и бурмута, ако је добар, није за одбацит’ — н дај де, свакако сам нешто пазеб’о — к’о на овој висини ђе салте орлови шестаре и курјаци завпјају дневноноћно, љет’ и зими!... Превари се, уједе га гуја: узе бурмут и шмркну неколнка пута, па га, захваљујући и кихајући, врати предстојнику. Раух се прпбра, па ће, усиљавајући се да буде мирнији, и спуштеним, тишнм гласом: — Знам ја, бего, шта је вами — знам,... немој мислити друкчије! Ви сви, што ме дапаче веома удивљава, гледате једнијем оком на Турску или на Црну Гору и Србију, а другијем амо на свеузможнога ћесара — таман к'о што зец звири једнијем од два буља ока на купус а другијем пако на планину. А будите убјеђени: то вам је све заман. Црна Гора што и уши у опанцих, Србија нејака и пуна трзавицах, а Турска банкрот за увијек. Но познајете дух времена и користите се; будите мудри — а Беч је пун злата, неће вам бити кривде у повољном случају по њега а од њега. Ово се на првом мјесту, мој узорити вптеже, односи на тебе к,о на персону од утјецаја а за коју и цареви знаду и воде конта!... — Да нијеси луд, хесапио бих да си помахнито, прије’стојниче!.., једва се уздржавајући од јарости зађе Шобота: II, валај-и-билај, да ми нијеси у кућу донГо, ја бих се и ти друкчије питали зато што пробулазни! А вако — пас лаје, вјетар носи. Виђу, бива, да си вјерно хрче свога невјернога сахибије, па ти пребијам на лудос’, јер знам како је то кад чо’јек измећари за кору хљеба. Ја, шућур Алаху, имам дости; настијецо сам свега за свога вакта, па ми, баш ако ћеш да ти право кажем, није никакве нужде да саде под старос' једем што се не једе и примам ичије мито, а најмањетога таога цара. Имам пара, кула, лука и чутлука — за ме и моју ђецу и моје дијете наком ђетета, салте ако се бидну на ме метнула, доста тун-туфана. Не бојим се, бива, да ће и на чија врата посрнут, — а на самртном ћу декику оставит’ прокле’ство на свој ћок н сваког оног од мог трбуха ко попузне да превије шију пред невјерником к'о што је ваш цар и ко му се руке прифати. А то злато што има и што ј’ от’о од голе и босе, гладне и жедне фукаре, и на коме има више суза и проклетства но што је тешко, пддајте јали онијема што ће га примнт’ јали задржите за