Delo

ПОД ЈАВОРОМ 303 и то?... Е, јес’ мудар та’ ваш ћесар, ма ј' о'ђе, бели, ударио сјечивицом о брус. То нека знаш поснгурно. Но знаш, џанум, шта је? Удри ти том твоме цару један тел, нек' с' он откани бош посла кад му може бит' љевше, и нека не дарка у нас и у нашу сиротињу, е ће, тако ми Хазрети Мериме и смртнога сата!, то бит’ у зовањ по све вас и најпокоња по његову главу. Но ти њему, а писмен си фала Богу!, кажи 'вако: — земља те неће, гора те неће, вода те неће, неће те народ, неће те Бог, — убио те господини Бог!... Предстојник Раух ђипи као опарен, и престрављен и блесаст с прекрштеним рукама на улегнутом трбуху нијемо и очајнпчки посматраше старог барјактара, и чињаше му се као да га жрвњи мељу а ђаво у својој пљувачки од њега мијеси уштипке. Нашао се чива у чуду какво га никад прије није марило, па не зна куд удара. Разум му налаже једно, а инстикат друго. Најтежа је борба са самим собом, и њу су дипломате канда најкадрији извести. Те и предстојник, као-но ти „царски човјек“, забит и дипломата надјача увријеђеног себе као човјека, силом се напреже да буде миран, прибра се, сједе, опет поред Шоботе на серџаду, и поново извади бурмутицу те стаде шмркати и кијати, па је и домаћину додаде. У толико и момци донијеше пун ибрик кафе с филџанима на табаци, и поставише преда њих двојицу, па се поизмакоше. Шобота нали два филџана, један пружи Рауху а други узе сам и стаде сркати, одбијајући узгред из сребрнасте луле густу и мавенкасту тумбећију која му стаде облијетати око сарука као магла око Вележи у очи Митрова-дне. Пијући кафу, предстојник се унеколико разабра, или се бар учини да се разабрао, и с усиљеним осмијехом на устрепталим капцима, жмиркаво-засузилим очима и растегнутим губицама, само да би скренуо разговор и замаштракао своју злочпначку намјеру и дјело, зађе умиљато, нодмукло и лукаво: — Господар'-бего, чнни ми се да ви имате право са спокојпом савијести гледати на прпроду, дочим нас својијем здрављем и крјепости у тих годинах изненађавате. Мора да сте много љепога доживјели у својих дневих, и посудили би ми дапаче изврстно задовољство ако нам нзволијевате што повиједати нз ваше личне и вашега славног пука прошлостн!... Шобота га премјери очима од главе до пета, махну главом.