Delo

304 Д Е Л 0 одби неколика дима, подлакти се, замисли се, и, као да се иза сна трже, отпоче: — Ама, господин' пријестојниче, шта и како, демек, да ти причам?!... Јес, к'о што видиш, напунио сам, бива, некијех седам-осам крста. Свашта сам дости претурио пр’о леђа, радећи о јаду а у јаду, чини ми се, са свијех седамдесет и седам ипо милета што хи има на дуњалуку унакрс’. Па и шта је јадан иксан? Баш к'о напухана мјешина; боцни у њу иглом, пара одуши а мјешпна се скљокај. Но тако је, брате си мој, Алах јаратисо и у таксират људима упис’о — па се нема куд. Кад смо вет ту, док не пијехнемо, рбда нам ј’ измећарит’ и слушат, јербо нам друга не може бит’ никако мимо божију. Бечак! Не може чо,јек у данашњи вакат дат' џевапа нп једном земаљском мулућу, а камо ли Ономе Јединоме, бива, што нити једе, нити пије, нити иде, нити спава, а у црно поноћи црног мрава на црној пањини угледа а бахат му чује и помисли му зна. Алах је силан и — праведан!... Прекиде. Прислони се леђима уз дебело и право стабло високог и гранатог јавора, и забечи се у његове рачвасте и лиснате гране, из којих се, измијешан с ћарлијањем нланннскога повјетарца, разлијегаше милогласни цвркут немирних птичица из десетак гнијезда и кроз које по окрајцима ђе-ђе провириваше по који изрецкани комадић плаветног и ведрог неба. Сиједи се батоња забечи у њ као дијете у жишку, замисли се дубоко, утајга дисање као самртник, док се одједном прену, превали мрачним погледом као комадом кишне и сиве магле па префињепог госта, кашљуцну, искрха се, поново напуни симсију јањиџом, ускреса на запали, па насу још по филџан кафе себи и предстојнику, и надовеза: — II баш хоћеш, бива, да ти пешто причам. Па кад ти се прошћело, оно почуј! Видиш ови јавор више нас? Валај-и-билај, оно јутру кад ме је мајка родила, мој га је рахметли бабо посадио о'ђе. II одрасли смо заједпо, и живјели успоредо, па ево ђе и остарисмо један поред другога. Мене је гопила напас’ од л>уди и пељуди,а њега мокрила киша и тукли громови пебески. Све сам своје тајпе, рахатлук и ђунах њему шапто, а он хи је зпао боље сакрит’ у своје засврдлапе жиле од сваког н свачег па свијету. Он ми је пајбољи ослонац и пајвјерни’ јолдаш што сам г' нкад им’о. А док ми се кад сам био у срећи све прнвнјало скуту а у песрећн све бјежало од мене, ови ј’ исти ја-